DRAGINAC, MESTO GDE SE ZLOČIN PONOVIO: Sela širom Mačve i Jadra i danas nose duboke ožiljke surove represije nemačkih okupatora 1941. godine

Ovako je glasilo uputstvo nemačkog generala Haralda Turnera, šefa okupacionih vlasti u Srbiji, koje je svojim podređenima izdao u leto 1941. Među onima koji su postupili po instrukcijama više komande bio je i zloglasni general Franc Beme, koji je propisao po zlu čuvenu i po okrutnosti jedinstvenu meru odmazde - 100 Srba streljati za jednog ubijenog nemačkog vojnika. Nacistička "pravda" sprovedena je iste godine u Kragujevcu i Kraljevu, a posebnu surovost nacisti su pokazali u masakru nad civilnim stanovništvom Mačve i Jadra. Ovaj deo Srbije tako se, drugi put za manje od 30 godina, našao na meti istih zavojevača.

Iza šabačkog "krvavog marša", masakra u Jadru, zatiranja sela Skela i krvavih putanja nacističkih kaznenih eskpedicija, kao tamna senka lebdeo je poraz iz Prvog svetskog rata, a odmazda "sto za jednog" prilika za surovi revanš. Zato je prostor između Drine, Save, Cera i Jadra jedno od najvećih stratišta srpkog naroda u Drugom svetskom ratu.

Sve ovo razlozi su što su se spomen-obeležja i monumenti posvećeni stradanju naroda širom Srbije našli na listi lokacija koju bi na izletima i studijskim putovanjima trebalo da posećuju učenici osnovnih i srednjih škola. Ovu inicijativu podržalo je i Ministarstvo prosvete, koje je školama prosledilo stručno uputstvo za organizaciju ovih putovanja. Ideja je da se deca na autentičnim lokacijama upoznaju sa prošlošću, ma koliko ona bila traumatična, i steknu lični doživljaj istorijskih lekcija. Time bi oživeli kulturu sećanja, koja je u našem narodu poslednjih decenija u velikoj meri zapuštena i zapostavljena.

Plodna i pitoma Mačva, žrtvom koju je podnela u dva svetska rata, upisana je krupnim slovima na mapu stradanja našeg naroda. Masakr u Dragincu, kao i jadarskim selima Jarebice, Veliko Selo, Cikote, Čokešina, Novo Selo, Tekeriš, Filipovići, Gornje i Donje Nedeljice, Gornja i Donja Badanja duboki je ožiljak na duši našeg naroda. Za svega nekoliko oktobarskih dana 1941. streljano je 2.677 stanovnika, od male dece do žena, muškaraca i staraca. Nacisti nisu poštedeli čak ni stoku. To je bila osveta za akcije antifašističkih pokreta, koji su sprovodili oružane akcije i sabotaže.

Nemački plan je bio da preko poziva za deljenje objava za slobodno kretanje okupe meštane u selu Draginac i posle ih streljaju. Pošto je odziv bio slab poveli su kaznenu ekspediciju po okolnim selima. Prisilno su hapsili i odvodili narod za Draginac, uz istovremeno ubijanje meštana, najviše dece, žena i staraca i paljenje njihove imovine.

Ubijani su u grupama po 50 ljudi, na najmanje dva stratišta.

Masakr u Jadru dogodio se svega mesec dana posle velike šabačke racije. Hapšenjima je prethodio poziv odraslim muškarcima da se prijave vlastima, posle čega su usledili pretresi od kuće do kuće. Operacija je završena masovnim streljanjem na obodima grada.

MARŠ SMRTI DO LOGORA U JARKU

NEDOVOLjNO je poznato da je nemački okupator 1941. postavio koncentracioni logor kod sela Jarak u Sremu. Na kraju sela poljana je ograđena bodljikavom žicom sa osmatračnicama na uglovima. Muškarci uhapšeni u šabačkoj raciji postrojeni su u kolonu po pet i usiljenim maršom sprovedeni za Jarak. Put od 23 kilometra pređen je za četiri časa, tako da je gotovo cela kolona prešla ovaj put u trku. Nemački vojnici, praćeni kolaboracionistima, išli su na kamionima, konjima i biciklima. Iznemogli ljudi, koji su padali od umora ili zaostajali, likvidirani su. U krvavom maršu ubijeno je oko 120 Šapčana.

BOMBAMA NA VEKOVNO KULTURNO BLAGO

IZLOŽBA u spomen na uništenje srpskog nacionalnog bibliotečkog fonda 6. aprila 1941. godine u nemačkom bombardovanju zdanja nacionalne biblioteke na Kosančićevom vencu u Beogradu (na slici), otvara se danas u Skoplju.

Posle prošlogodišnjeg predstavljanja u Beogradu izložbu pod nazivom "Sećanja iz pepela:

Narodna biblioteka Srbije 6. aprila 1941", posetioci će moći da vide do 28. decembra u Nacionalnoj i univerzitetskoj biblioteci "Sveti Kliment Ohridski".

- Izložbom želimo da makedonskoj javnosti predstavimo istorijski kontekst i tragične posledice pojedinačno najvećeg ratnog zločina počinjenog nad kulturnim i identitetskim nasleđem na čitavom području Evrope tokom sveukupnog trajanja Drugog svetskog rata - navodi se u saopštenju Muzeja genocida koji priređuje izložbu. V. N.