EVROPA HRISTU OKRENULA LEĐA: Ko je kriv za sve veću otuđenost od crkve na starom kontinentu i porast broja ateista

U Velikoj Britaniji sada ih ima samo 43 odsto. Ovaj podatak odjeknuo je medijskim prostorom kao udar crkvenog zvona.
I u nekim drugim zemljama EU sve je manje hrišćanskih vernika. Ali, za to nije glavni "krivac" porast pripadnika drugih veriospovesti, kao što bi to moglo da se pomisli na prvi pogled.

- Radi se pre svega o porastu onih koji se izjašnjavaju da su "bez religije", a koji su uglavnom potekli iz hrišćanskih porodica - ističe za "Novosti" politikolog Olivije Roa, profesor političkih nauka na Evropskom institutu u Firenci i priznati evropski stručnjak u ovom domenu.

Broj migranata se stalno uvećava, što doprinosi i religijskom neskladu u odnosu na neka prošla vremena. Otvaranjem vrata za strance Evropa tako samoj sebi, na neki način, seče uvrežene korene. Pogrešno je, međutim, protumačiti da druge religije potiskuju hrišćanstvo.

- Nije islam ispraznio crkve - izjavio je svojevremeno Roa za francuski list "La Kroa".

Prema pomenutoj anketi u Velikoj Britaniji, muslimana, tako, ima samo sedam odsto.

Glavni razlog za smanjenje broja hrišćana je, dakle, druga "religija" po redu, a to su ateisti. Ima ih čak 40 odsto i prete, zbog ekspanzije, da uskoro budu vodeći po pitanju veroispovesti u ovoj zemlji.

Kao veliki specijalista za islam, profesor Roa za "Novosti" ističe da mnoge populističke vlade u Evropi, kada zagovaraju hrišćanstvo, to pre svega rade ne zbog velikog religijskog ubeđenja nego kao prepreka islamu, dok takvi političari ni sami ne žive po hrišćanskim uzusima.

I versko pitanje i odgovor su, tako, u rukama samih Britanaca, a ne stranaca. U Francuskoj je još izraženiji broj onih koji ne veruju u Boga. U ovoj zemlji nije dozvoljeno popisivanje stanovništva na osnovu veroispovesti u ime sekularne države, ali prema nekim procenama, broj muslimana redovno raste i trenutno ih ima nešto više od četiri miliona, odnosno svega oko šest odsto ukupne populacije.

Sa tačke hrišćanstva, alarmantan je jedan drugi podatak, iz istraživanja 2015. godine, u kome su se čak 63 odsto ispitanih izjasnili da nisu religiozni, dok ostatak, samo nešto više od jedne trećine, čine vernici. Samo 4,5 odsto katolika u Francuskoj ide na mise.

To od ove države pravi jednu od "najateističkijih" zemalja na svetu.

Hrišćana ima sve manje i u Nemačkoj, Holandiji, Belgiji... Postoji više socioloških objašnjenja za ovaj fenomen. Za razliku od istoka Evrope, gde je religija dugi niz decenija bila potisnuta komunizmom, na Zapadu se ona slobodno upražnjavala. A sve što je slobodno, vremenom rizikuje da postane manje privlačno.

U bivšim komunističkim i socijalističkim zemljama, gde je Crkva bila marginalizovana, pa negde čak i zabranjivana, od devedesetih dolazi do ekspanzije. S druge strane, na Zapadu se ateizam dovodi u paralelu sa modernizmom i javnim slobodama. Na Crkvu se ovde često gleda kao na ritualni i retrogradni relikt prošlosti, otuđen od svakodnevice. Ateisti smatraju da bi verovanjem doveli u pitanje osnovne vrednosti današnjih zapadnih društava 21. veka, kao što su abortus ili istopolni brakovi.

S druge strane, u istoj ovoj sredini, muslimani koji tu žive sve više se okreću svojoj religiji. Žene sa hidžabom ili oni koji poste za vreme Ramazana bili su mnogo ređi devedesetih nego danas. Ramazanski post u Francuskoj, Belgiji, Holandiji i drugim starim evropskim zemljama za ogroman broj muslimanske populacije danas je postao gotovo opšteprihvaćen. Čak i za decu. Slično je i u školama, gde postoji sve više zahteva da se vodi računa o pravilima ishrane drugih religija, ali ne i o katoličkom postu.

Na otuđenost od Crkve u zapadnoevropskim zemljama doprinele su donekle i afere sa seksualnim zlostavljanjem, koje su prethodnih decenija bile obavijene velom tajne i koje se tek u poslednje vreme polako otkrivaju.

Problem, dakle, nije u broju, već u odnosu prema duhovnom nasleđu. Dok god se na Crkvu na Zapadu bude gledalo kao na ogledalo prošlosti na putu u neizvesnu budućnost, bez duhovnih rešenja za savremena iskušenja, hrišćana će ovde biti sve manje. I obrnuto, dok god na Istoku budu gledali u Crkvu kao utočište od svakodnevnih problema, vernika će biti sve više, u skladu s mislima velikog srpskog slikara Milorada Bate Mihailovića, koji je govorio da "Istok ima potrebu da čuva tajnu".

DUBOKA DRŽAVA

HRIŠĆANSKO poreklo Evrope ipak je preko "duboke države" i te kako prisutno u formalnom odnosu prema odlukama koje se donose na evropskom nivou, od praznika koji se praznuju, do politički korektnog načina u oblačenju na javnim mestima.

ŠKOLE I SEKULARNOST

ODVOJENOST države od Crkve u zapadnim zemljama poput Francuske je naglašena, a sekularnost se ističe kao jedan od osnovnih postulata od prvih školskih dana. Takvo učenje ne pogoduje hrišćanskoj teologiji. Taj vakuum koriste neke druge religije, koje se još čvršće ukorenjuju.

U Francuskoj je, tako, morao da bude donet zakon kojim se sada daleko oštrije kontroliše mogućnost da se deca ispisuju iz škola i uče kod kuće. Ustanovljeno je, naime, da su neki roditelji koji zastupaju radikalno muslimansko učenje decu ispisivali ne da bi ih sami u stanu učili matematiku, fiziku i hemiju, već da bi ih po privatnim kućama upisivali u verske škole.