NEBOJŠIN TURBO-TENK ZAVARAO I NATO AGRESORA: "Novosti" u domu srpskog pronalazača sa Morave, koji ima IQ veći od Ajnštajna i NJutna

Ilonu Masku 155, Marku Zakerbergu 152, Albertu Ajnštajnu 160, Isaku Njutnu 190..." Kada je reporterska ekipa "Novosti" došla u selo Donju Sugubinu, nadomak Trstenika, tamo gde se grle Gledićke planine i Goč, odmah posle "pomoz' bog, domaćine", pitali smo Nebojšu Miloševića da li je tačno da je on jedan od najpametnijiih Srba, i to sa kvocijentom inteligencije 203?

- Možda jesam, a možda i ne - reče nam i pokaza da uđemo u kuću od tačno 16.000 cigli.

Svaku od njih je dva puta "prevrnuo" preko ruku dok dom nije sagradio.

Prvi izum, mašinu za prikupljanje polenovog praha, Nebojša je patentirao u poslednjem razredu srednje Tehničke škole u Trsteniku i ideju je prodao nekadašnjem "Dalmacija bilju" iz Dubrovnika. Zauzvrat, dobio je mogućnost da studira mašinstvo na tamošnjoj Pomorskoj akademiji nekadašnje JNA i da u isto vreme za čuvenu osiječku hemijsku fabriku napravi industrijsku mašinu za prikupljanje polena, koja je potom izrađivana u Mladenovcu, a prodavala se i u Americi.

Iz vojske, kad je "pobegao" od dubrovačkog Maspoka 1970, vratio se sa tri patenta: rotaciono-impulsivnim motorom, uređajem za dodavanje snage motoru i sa hidrodinamičkim automatskim menjačem na koji je "pao" nemački "Mercedes".

- Poslao sam im nacrt patenta u Štutgart, a posle 15 dana vratili su mi pismo, i to na srpskom jeziku! U njemu je pisalo "da ako preduzeća u Jugoslaviji nisu zainteresovana za hidrodinamički automatski menjač, oni odmah dolaze" - seća se Milošević.

Onda je u konstruktorskom birou "Zastava - automobili" bio jedan od 16 koji su napravili 5,5 miliona "juga" i "florida". U "Petoletki" je konstruisao turbinu za dodavanje snage tenkovskom motoru. Jugoslovenski tenk M-84 od ruskog uzora T-72 bio je bolji jer je njegov motor od 780 konjskih snaga na izlazu iz pogonske grupe "davao" 1.200 konja. Ruska "armata", najsavremeniji oklopnjak sveta, danas "gazi" i na Miloševićevu turbinu. Poslednji pronalazak iz Donje Sugubine je analogna hologramska antena u kojoj je Milošević "kosmos spakovao u sondu"! Kakva je sudbina novog pronalaska, teško je reći jer Miloševića prati neka čudna "kosmogonija".

- Tajna je u četiri kristala kvarca, gde je u jednom od njih okrenut spin elektrona u drugom pravcu. Nazovimo to kosmičkim vorteksom koji očitava veličine tako što okreće antenu. Nepogrešivo se detektuju voda, ugalj, nafta, svaki prirodni element.

Hologramska antena prepoznaje DNK ako u sondu stavite uzorak. Sprava radi besprekorno ali je teško objasniti zakonima fizike - kaže naš domaćin.

Otkriva nam Nebojša kako se ceo život mučio da drugima bude "jasan". Njegovim roditeljima je od najranijih dana bilo jasno da on neće ostati na imanju. Kada su se uveče vraćali sa njiva, zaticali su ga kako crta, baš kako su ga i ostavljali ujutro.

Najponosniji je Milošević bio kada je pristupio "Zastavinom" konstruktorskom birou među desetine doktora nauka i profesora fakulteta. I ova priča ima predistoriju.

- Rešio sam problem glavčina na zadnjim točkovima "fiće", koje su se kod ovih kola kvarile još u garantnom roku. "Fića" je u Kragujevcu pravljen po italijanskoj licenci i pošto sam uneo inovaciju u program, te godine je "Zastava" iz Torina dobila pismo da je zahvaljujući "svom" inženjeru za tu godinu uštedela 4,5 milijardi. Auto je tada koštao 736.000 dinara.

Formirajući tim za nove modele automobila iz Kragujevca, Italijani su tražili da među konstruktorima obavezno bude Milošević. Problem je bio što nije diplomirao, niti je imao 10 godina iskustva u projektovanju:

- Kada sam otišao u upravu da im kažem kako ja tu ne mogu da prođem, odgovoreno mi je da računaju na moju intelegenciju. U uslovima za konkurs tako se našao i test inteligencije.

Posle tri sata izašao je spisak na kome je pored mog imena stajalo 203. Bio sam prvi, drugi je bio sa IQ 170.

Priča nam dalje Nebojša kako su ga Italijani Pjeruči i Tamburuni, konstruktori koji su vodili programe za "jugo" i "floridu", mnogo voleli:

- Odveli su nas u Torino, ja sam dobio zadatak da radim rešenja za četvorostepene i petostepene menjače. Na kraju moj menjač je bio za 1.350 grama lakši od italijanskog za "stil". Na pet miliona automobila, "Zastava" je uštedela 1.350 tona aluminijuma.

A čuvenog inženjera Svetomira Nikolajevića, "oca fabrike Kočione pneumatike", upoznao je u alatnici "Prve petoletke", u firmi gde je otišao posle "Zastave". Došao je da pogleda alate za livenje turbina i žalio se kako niko neće da nam proda rešenje, a da ne bude vlasnik licence. "Ajde da probam", rekao mu je Milošević i za sedam dana je Nikolajević dobio rešenje sa proračunom lopatica. Potom je nacrt završio na stolu profesora Jovana Todorovića, šefa katadre za motore Mašinskog fakulteta u Beogradu, a ostalo je istorija i misterija.

- Kada sam završio proračune i napravio alate za turbine koje od 780 konja daju 1.200, upućen sam na fabričko "čekanje" zbog nedostatka posla. To je trajalo od 1993. do 2012. Tih 19 godina naknadu nisam dobijao, a pravo na penziju od 22.000 dinara stekao sam 2012. Patent za tenkovsku turbinu prodat je Rusima 2004.

Nije Nebojša "ožučen" zbog turbine, naprotiv. Priča kako je tadašnji načelnik GŠ VJ, general Nebojša Pavković bio na svadbi u selu do Sugubine i kako je molio domaćina "da mu dovede tog Miloševića".

- Kad sam došao u te svatove, ustade general sa čela sofre i poče da me ljubi. "Spasao si mi tenkove", pričao je pred svima. Kako je rekao, moje turbine su pre NATO agresije ugrađene i na tenkovske tegljače VJ, koji su zbog toga imali snagu da oklope izvlače i na najviše visove Kosmeta. NATO to nije pretpostavljao, pa tenkove tako visoko nije ni tražio!

U godinama dok nije radio jer je "bio na čekanju", Milošević je živeo od crtanja portreta na nadgrobnim spomenicima. Po crtežu je postao slavan širom Srbije, prema njegovoj računici 10.000 portreta je postavio, što u kamenorezačkoj radionici tasta, što za druge kamenoresce. Na seoskoj crkvi izradio je mozaik Svetog Dimitrija od ravno 70.000 kamenčića i vladika David, kada je proletos osveštavao hram, zagrlio ga je i poljubio.

GENIJI UVEK VRATE

TRI meseca je Milošević "ručno" izračunavao veličine za lopatice na turbini za tenk pre nego što je konačno napravljen alat za proizvodnju. Račune je potom proverovao u RC "Petoletke" dok mu sudbina nije poslala profesora Miloša Kojića (potonjega akademika) i to sasvim slučajno.

- Kad smo se videli, izljubili smo se, što je bio šok za sve u fabrici. Naime, ja sam Milošu uradio nacrtni deo za doktorat konačnih elemenata u auto-industriji na primeru naše "zastave 101". On je potom sa tim radom doktorirao u SAD, a kompjuterski program "auto-ked" je nastao na osnovu toga. On mi je pomogao u proračunima.

IME SELA

KAKO je njegovo selo pored Male Drenove zaradilo čudno ime, Milošević nam je objasnio preko svoje analogne hologramske antene. Naime, odveo nas je na krivinu odmah na ulasku u mesto, gde je antena počela besomučno da se okreće.

- Na ovom mestu još u tursko vreme sreli su se svatovi i potukli. Na mestu gde antena pokazuje, poginuo je svat - demonstrirao je na licu mesta. Nakon toga odveo nas je u centar Sugubine, gde su Turci kod česme pogubili hajduka zaostalog od Prvog srpskog ustanka. I tu je antena "poludela".

ARHEOLOZI, IZVOLITE

- ANALOGNA hologramska sonda je nešto posebno. Konkretno, za Donju Sugubinu pokazala je da je tri kilometara od centra sela nekada bio rimski grad na 12 hektara. On je sad na dubini od par metara. Nešto dalje, pod zemljom od devet metara su peći za livenje bronze iz paleolita. Preko puta Crkve arhangela Mihaila na dubini od dva metra je crkva iz rimskog perioda... Arheolozi, izvolite - kaže Milošević.