INSTRUKCIJE O ZAKLJUČCIMA AVNOJA STIGLE IZ MOSKVE: Srpski narod u Jajcu nije bio legitimno predstavljen

Ovakvo razumevanje povesti i predosećanja budućnosti našeg nobelovca trebalo bi češće da imamo na umu kada tumačimo i vrednujemo mnoga događanja iz dalje ili bliže istorije. Da je kojim slučajem druga, Titova Jugoslavija, pretekla, pre pet dana, 29. novembra, slavili bismo Dan republike i 79 leta njenog rođenja. Gotovo 40 godina, na jednoj poluistini, školovane su generacije i generacije Jugoslovena, sa ubeđenjem i impregniranom podsvešću da je tog dana u bosanskom gradiću Jajce formirana prava narodna vlada - koju je narod sam izabrao.

Vratimo se za trenutak u jesen 1943. godine. Na frontovima širom sveta dolazi do promene ratnih uspeha. Italija kapitulira, saveznici osvajaju afrički kontinent, na Istočnom frontu Crvena armija posle pobede u Staljingradu kreće u kontraofanzivu. Saveznička strana, SAD, Velika Britanija i SSSR nastoje da se usaglase prema budućem i neminovnom slomu fašističkih država.

Američki predsednik Ruzvelt, iako duboko ubeđen da je sovjetski sistem totalitarna diktatura, shvata da se rat ne može dobiti bez Crvene armije. Na ruskom frontu je bilo angažovano 250, a na zapadu samo 90 nemačkih divizija. Zato pokušava da po bilo koju cenu institucionalizuje saradnju. Insistira na susretu lidera zemalja antifašističkog bloka. Spreman je na mnogobrojne ustupke Staljinu pa i u samom izboru mesta sastanka. I izabran je Teheran, koje je bio najpogodniji za vođu sovjetske Komunističke partije.

Pre održavanja Teheranske konferencije, u Moskvi se sastaju trojica ministara spoljnih poslova savezničkih zemalja. Odmah po završetku ovog samita, na kome je postavljen okvir za dogovor prilikom susreta Ruzvelta, Staljina i Čerčila, iz Moskve je u bosanska brda, u Titov štab, upućen specijalni izaslanik. Bio je to bugarski predstavnik u Kominterni Atanasov Šćerjo, stari poznanik partizanskog vođe. Njih dvojica su u Parizu, za vreme Španskog građanskog rata, bila angažovana na prebacivanju dobrovoljačkih brigada. Atanasov je tada imao partijski pseudonim Viktor, a Tito Valter.

O instrukcijama koje je tovariš Viktor doneo danas se ne može govoriti sa pouzdanjem. Istoričar Branko Petranović je pronašao u našim arhivima samo da je preneo poruku Georgija Dimitrova da se "na drugom zasedanju AVNOJA proglasi južnoslovenska federacija sa Bugarskom." Ovaj savet vođstvo jugoslovenskih komunista nije ispunilo, ali je u "proglasu povodom godišnjice Oktobarske revolucije objavljeno da je istorijski cilj da se ispuni vekovni san najprogresivnijih umova, a to je da se stvori federativna država od Trsta do Crnog mora".

POZIV HRVATIMA I SLOVENCIMA DA DOĐU U ŠTO VEĆEM BROJU

Sasvim je izvesno da je jezgro rukovodstva oko Tita iz ovog kurirskog izvora saznalo da će u Teheranu biti odlučeno da će Jugoslavija opstati posle rata i partizanima treba pružati pomoć u opremi i oružju. Inače, sve odluke u Vrhovnom štabu donosio je najuži krug ljudi oko generalnog sekretara Partije, iako je Centralni komitet imao 30 članova, ali se u punom sastavu nije sastajao nijednom tokom rata.

Informacije koje je Atanasov doneo usloviće strategiju za pripremu drugog zasedanja Antifašističkog veća varodnog oslobođenja Jugoslavije, pa i sam datum održavanja. Zasedanje većnika AVNOJA bilo je tempirano za 29. novembar, za drugi dan Teheranske konferencije, kako bi se "velikoj trojici" stavilo do znanja da su jugoslovenski komunisti, koji su rukovodili partizanskim jedinicama, udarili čvrst temelj buduće države.

Vrh Komunističke partije Jugoslavije, koji rukovodi i partizanskim jedinicama, iako su kontrolisali jedva četvrtinu jugoslovenske teritorije, donosi odluku da udari čvrst temelj buduće jugoslovenske države, sada već uvereni u konačnu pobedu antifašističke koalicije. Institucionalizovanje revolucije, preko vojnih i vojnopozadinskih organa, bilo je privedeno kraju.

Formalne pripreme za zasedanje u Jajcu počele su u novembru. Josip Broz Tito iz Jajca šalje pismo predsedniku Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, Ivanu Ribaru, koji se tada nalazio u Hrvatskoj. Obaveštava ga da treba "najhitnije sazvati plenum AVNOJA", na kome će se izabrati privremena vlada. Pismo je završio rečima: "Molimo šaljite mišljenje, odnosno pristanak."

Tih dana šalju se depeše u gotovo sve krajeve Jugoslavije. Poruka Slovencima, koju je pored Tita potpisao i Kardelj, glasi: "Na put za plenum idite odmah u što većem broju".
Sličnu depešu Tito i Kardelj upućuju i u Hrvatsku: "Delegati neka budu u što potpunijem broju". Depeše u ostale krajeve Jugoslavije bitno su drugačije. Tako je Crnogorcima stigla poruka:

- Bilo bi vanredno dobro kada bi od vas došlo nekoliko delegata na Plenum AVNOJA.

Srbima u centralnoj Srbiji:

- Bilo bi vanredno važno kad bi od vas došlo nekoliko delegata na Plenum AVNOJA.

Vojvođanima:

- Pošaljite najhitnije nekoliko drugova za Plenum Avnoja.

Tito od Makedonaca traži jedino ime jednog njihovog funkcionera, koga zna samo po pseudonimu"

Depeša Bosancima je potpuno konspirativna i napisana u prvom licu:
"Kreni odmah sa delegatima koje možeš iskupiti, a ponesi imena onih koje ovdje možeš zastupati".

U pauzama priprema za drugo zasedanje Avnoja Tito pozira vajaru Antunu Augustinčiću, za prvu njegovu bistu, koja će biti postavljena odmah iza govornice Doma kulture u Jajcu, gde je održan plenum. Sa nastajanjem nove države, rađao se i kult "najvećeg sina jugoslovenskih naroda i narodnosti".