GOLGOTA SRBA NA HLADNOM SEVERU: I Norveška na listi preporučenih lokacija za školska putovanja

Često se zaboravlja da je Norveška jedno od najvećih stratišta naših sunarodnika van nekadašnjeg jugoslovenskog prostora. U ovoj zemlji do 1944. ugašen je život oko 3.000 Srba, interniranih iz fašističkih logora u Srbiji.

Krajem juna ove godine navršeno je 80 godina od iskrcavanja prvog transporta naših zatočenika u luke Norveške. Nemcima je u ovoj okupiranoj skandinavskoj zemlji bila potrebna radna snaga za izgradnju puteva i pruga u severnoj Norveškoj, za transport trupa i opreme.Nemačka Vrhovna komanda je donela odluku da se iz svih koncentracionih logora izdvoje snažni, mlađi muškarci sposobni za rad i pošalju u Norvešku.

Iz logora Sajmište, Banjica, Crveni krst, Jasenovac, Šabac, izdvojeno je 4.268 zatvorenika i poslato na sever, odakle je u slobodu na kraju rata pošlo svega 1.500 zatočenika. Logori su bili poznati kao "srpski logori", jer su 90 odsto zatočenika bili Srbi, a po socijalnom sastavu bilo je 65 odsto zemljoradnika.

Golgota koju su u hladnoj Norveškoj, bliže Severnom polu nego zavičaju, doživeli srpski internirci, razlog je što je Norveška upisana na listu poželjnih lokacija za organizovanje studijskih putovanja za učenike osnovnih i srednjih škola.

Iza predloženog spiska lokacija preporučenih za posete školaraca stali su Muzej žrtava genocida iz Beograda i Ministarstvo prosvete. Nije reč o obavezujućem uputstvu, a u narednom periodu škole će ga same dopunjavati i prilagođavati mogućnostima, lokacijama na kojima se nalaze, interesovanjima učenika i slično.

Ova ideja ponikla je u ustanovi koja brine o kolektivnom sećanju na stradale, Muzeju žrtava genocida, kao početak kraja faze kolektivnog zaboravljanja golgote koju je naš narod doživeo tokom Drugog svetskog rata. Na svojevrsnoj mapi stradanja srpskog naroda od 1941. i 1945. nalazi se i Norveška, a stratišta u ovoj zemlji, ukoliko mogućnosti to budu dozvoljavale, zavređuju da budu adresa studijskih putovanja učenika iz Srbije.

Sećanje na više od 4.000 naših logoraša na severu Evrope čuva petnaestak obeležja, među kojima je i spomenik u Oslu, otkriven 1976. u prisustvu tadašnjeg kralja Norveške Olafa Petog.

S okupacijom Norveške i uspostavljanjem Kvislingovog režima u toj zemlji formirani su koncentracioni logori po uzoru na one u Nemačkoj. U njih će od 24. aprila 1942. do početka aprila 1943. pristizati internirci i iz naše zemlje. Zatočenici su u logorima bili izloženi nasilju, zlostavljanju, prinudnom radu i likvidacijama. Jedno od stratišta je bila šuma nedaleko od logora Falstad, gde je ubijeno oko 220 zatočenika, a među do sada identifikovanim žrtvama je i 61 s područja Jugoslavije.

Najgori logor je bio u mestu Beisfjord kod Narvika, iako je postojao svega četiri meseca, i to - samo za jugoslovenske internirce.

SAGRAĐEN DOM PRIJATELjSTVA

TRAJNO sećanje na srpske internirce na evropskom severu čuva "Norveška kuća" u Gornjem Milanovcu, koja je dom srpsko-norveškog prijateljstva. Ovaj objekat je sagrađen 1987. godine, a simbolično ga čini tradicionalna srpska brvnara i vikinški brod, povezani u jednu celinu. Izgrađena je od norveškog drveta isečenog i poslatog sa severa Evrope u Šumadiju. U njoj je od otvaranja muzejska postavka posvećena našim građanima stradalim u surovim radnim logorima.

O prisilnom radu naših interniraca u Norveškoj, 1955. snimljen je i film "Krvavi put", u jugoslovensko-norveškoj koprodukciji, koji su režirali Kore Bergstrom i Radoš Novaković.