DA REKE I PRIRODA BUDU PONOVO ČISTI: Ekološki plan Vlade Srbije, EU i pet gradova izgradnji postrojenja za preradu otpadnih voda

Od tada do danas, projektovana cena ovog poduhvata porasla je sa početnih 69 na 105 miliona evra, a oko 80 odsto potrebnog novca trebalo bi da obezbedi Evropska unija iz pristupnih IPA fondova.

U toku je izrada idejnog rešenja za CPPOV. Ovaj posao Vlada Srbije poverila je konsultantskoj kući "Luis - Berger", koja se obavezala da će u prvim mesecima 2023. godine dostaviti idejni projekat za CPPOV u Prijanovićima, za dva manja PPOV u Kosjeriću i Ivanjici, za sekundarnu mrežu sa kolektorima za svih pet gradova, za odbrambeni nasip u Prijanovićima koji će sprečiti plavljenje terena, za studiju uticaja na životnu sredinu, kao i svu tendersku dokumentaciju potrebnu za Glavni projekat i izvođenje radova.

Početnu ideju osmislila je Republička direkcija za vode, za sprovođenje je zaduženo Ministarstvo za evropske intergracije, nadzor će obavljati organi Evropske unije, a tehnička i tenderska dokumentacija za izvođenje radova biće kompletirana tokom 2023. godine. Početak i rokove gradnje utvrdiće delegacija EU u Srbiji sa Vladom Republike Srbije.

- Plan je da se CPPOV gradi na pet hektara u Prijanovićima kod Požege. Na ovo postrojenje, magistralnim cevovodom biće povezani Užice, Požega i Arilje, dok će u Kosjeriću i Ivanjici biti izgrađena dva manja postrojenja. Cevovod će imati tri kraka: prvi dugačak 17 kilometara od Užica do crpne stanice Požega, drugi od Arilja do Požege dug 11 kilometara i treći dug kilometar od crpne stanice Požega do samog postrojenja u Prijanovićima - objašnjava Nebojša Lijeskić, direktor JKP "Skrapež vode".

- Ambiciozan plan podrazumeva izbacivanje iz funkcije, "zacevljenje", svih postojećih kanalizacionih ispusta u reke Đetinju, Skrapež i Moravicu, kao i izgradnju kanalizacione mreže i kolektora u svim područjima gde je sada nema.

Primera radi, samo za kompletiranje nedostajuće kanalizacione mreže i izgradnju kolektora u Užicu, namenjeno je 12 miliona evra.

- Postrojenje u Prijanovićima, u tehničkom i tehnološkom smislu slično je onom koje je već izgrađeno u Kruševcu, s tim što se naše, sa dva manja postrojenja u Kosjeriću i Ivanjici projektuje za područje koje naseljava 158.000 ljudi - dodao je Lijeskić.

- Lokalne samouprave u ovom trenutku ubrzano obavljaju izmene prostorno-planske dokumentacije.

Ovaj put, sve što je do lokalnih samouprava biće urađeno temeljno i pravovremeno.

Idejni projekat postrojenja u Prijanovićima podrazumeva najsavremeniju tehnologiju mehaničkog tretmana otpadnih voda u taložnicima, solarno sušenje mulja, kompleksan biološko-hemijski tretman, kao i izgradnju reaktora za proizvodnju biogasa od koga se proizvodi oko 40 odsto električne i toplotne energije potrebne za rad samog postrojenja.

Planirani rezultat bio bi ono što stanovnici zapadne Srbije žele, reč je o bezmalo civilizacijskom preokretu koji se odavno morao desiti: u tok Skrapeža ispuštaće se prečišćena tehnička voda, a danas ekstremno ugrožene reke i vodotokovi, kao i zemljište u pomenutim gradovima i njihovoj okolini biće čisti, prvi put posle više od jednog veka, a takvi će i ostati za sva pokolenja koja dolaze.

PROJEKAT SE VEĆ REALIZUJE

REGIONALNA razvojna agencija "Zlatibor" koordinator je svih aktivnosti u vezi sa regionalnim "mega-projektom". Pitali smo, da li je realizacija projekta izvesna i koji su faktori rizika koji bi ga mogli osujetiti.

- Projekat je odobren i realizuje se već tri godine. Realizacija je ugovorena između naše vlade i evropskih partnera, to je i zakonska obaveza. Nema faktora koji bi zaustavili izgradnju, jedino neka opšta ekonomska situacija može usporiti neku od faza sprovođenja, ali ne može zaustaviti celu stvar - naglasio je Slavko Lukić, direktor RRA "Zlatibor".