KAZNE ZA RODITELJE ČIJA SU DECA ZLOSTAVLJAČI: Moguće donošenje maloletničkog krivičnog zakonodavstva

I dok se akcenat stavlja na kažnjavanje učenika, pokreće se pitanje da li roditelji odgovaraju za nedolično ponašanje svoje dece. 

- Nastavnicima su vezane ruke, noge, a nekada i oči, tako da vi u ovakvom sistemu u kome postavljate na pijedastal dete i govorite mu da ono ima bezbroj mogućnosti i nekakvih benefita, a ne učite ga da ima i nekakve obaveze onda ostaje nastavnik koji treba da se bori ne samo protiv deteta, nego protiv roditelja - rekla je Jasna Janković iz Unije prosvetnih sindikata.

Roditeljima, ako njihovo dete pretuče, zlostavlja ili uvredi drugo dete ili nastavnika, prete kazne - Zakon predviđa kaznu od 30.000 do 100.000 dinara. Međutim, njihova odgovornost teško se dokazuje.

- Krivično pravo podrazumeva subjektivnu odgovornost, i za konkretno krivično delo po pravilu ne odgovoraju roditelji. Ali prekršajno zakonodavstvo i te kako prepoznaje propuste roditelja u vaspitanju, i ako su ti propusti roditelja doveli do određenih postupaka, onda roditelji mogu da budu predmet prekršajne odgovornosti - kaže dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

Međutim, u Prekršajnom sudu malo je postupaka u vezi sa maloletničkim nasiljem u školi koji se vode protiv roditelja. U poslednje četiri godine - svega tri, i nijedan roditelj nije kažnjen.

- Vrlo često ne poznajemo svoju decu, nekada su oni u kući jedno, a u školi potpuno drugo, i ako roditelj nema saznanja kako se njegovo dete ponaša u školi, ako mu na to nije ukazano, ako nije pozvan na razgovor, takvom roditelju ne možete staviti na teret da nije vršio dužan nadzor nad detetom - napomenula je Olivera Ristanović, predsednica Prekršajnog suda.

Zato, ponavljaju, da bi nasilni učenici bili kažnjeni za svoje ponašanje u školi, a roditelji na vreme obavešteni - ista pravila moraju da važe za sve podjednako.

- Da se obaveste roditelji deteta koje je učinilo neku radnju koja treba da bude sankcionisana, pa onda čak propisuje i da ukoliko se roditelj odmah neodazove da se takvom detetu određuje psiholog ili pedagog koji će zastupati njegove interese, ali da neodazivanje roditelja svakako nije okolnost koja će odlagati delovanje škole - napomenula je Ristanovićeva.

Jankovićeva je rekla da je pokazano da smo mi okrenuli naglavačke čitav sistem prvo moralnih normi, zatim obrazovanja, a zatim vaspitanja - da je vaspitanja sve manje, a da obrazovanje skoro u nekim slučajevima ne možemo da vršimo, dakle došli smo do kraja.

Početak drugačije borbe sa nasilnicima, kažu upućeni, mogao bi da donese novi zakon - o maloletničkom kaznenom zakonodavstvu. Njegov cilj trebalo bi da bude efikasniji odgovor na neprihvatljivo ponašanje.

(RTS)