ŠLJIVOVICI ZAŠTITITI I POREKLO: Ulazak omiljenog pića na Uneskovu listu je i naša ekonomska šansa

Uspeh Centra za nematerijalno nasleđe, koji je deo Etnografskog muzeja, mogao bi da se iskoristi za merketinšku promociju, dok je oznaka geografskog porekla ulaznica u svet.

- Zaštita nematerijalnog kulturnog nasleđa ne podrazumeva finansijsku dobit, već treba da podstakne širu zajednicu, najpre mlade, da sačuvaju ono što je naše. Upisivanjem "Društvene prakse i znanja vezana za pripremu i korišćenje tradicionalne rakije od šljive (šljivovice)" na Uneskovu listu, zaštitili smo znanja i iskustvo potrebno za pravljenje tradicionalnog pića u domaćinstvu - kaže Tijana Čolak Antić, direktorka Etnografskog muzeja u Beogradu. - Reč je o upotrebi šljivovice u svakodnevnom životu i običajima. Zaštićeni su zanati koji su u vezi sa proizvodnjom: kazandžijski i pinterski, i izrada čutura, kao i usmena tradicija nazdravljanja.

Nataša Mladenović Ribić iz Centra za nematerijalno nasleđe, koja je sa Danijelom Filipović pripremila nominaciju šljivovice, kaže da upis na Uneskovu listu skreće pažnju na proizvodnju tradicionalnog pića, na znanja i veštine:

- Ekonomska korist nije u fokusu konvencije, ali može da bude nusproizvod upisa. Važno je kako će oni koji proizvode šljivovicu tome pristupiti. Akcenat u Unesku je na nasleđu, a ne na brendiranju.

Da je upis šljivove prepečenice na Uneskovu listu veliki uspeh i ekonomska šansa Srbije, veruje naš najveći stručnjak za rakiju, prof. dr Ninoslav Nikićević. On kaže da gotovo deceniju traje borba za ovaj upis, od prvog apliciranja 2013.

- Sada počinje teži deo, prava borba za zaštitu geografskog porekla, tehnologije i tehnološkog procesa proizvodnje šljivove prepečenice na internacionalnom nivou. Moramo kao država preduzeti sve korake da bi se ispunilo svih devet tačaka zaštite tehnologije. Imamo mogućnosti za to, znanje i spremnost. Time bi se pre svega sprečile druge zemlje Evrope koje takođe proizvode šljivovicu da na svojim bocama potpisuju "Napravljeno u Nemačkoj, Austriji...".

Zaštitom geografskog porekla na svakoj boci uvek bi pisalo isključivo "Proizvedeno u Srbiji", naša zemlja bi mogla da prodaje licencu i sprečila bi se odstupanja od pravila proizvodnje i zadatog kvaliteta.

- Osim što bi Srbija mogla da zaradi, još je važnije što bi kvalitet bio zaštićen. Oduvek smatram da je uz francuski konjak i pojedine vrste malt viskija, šljivova prepečenica treće najbolje jako alkoholno piće na svetu. Kada već imamo takav alkoholni brilijant, ne treba dozvoliti da se kao sada ne poštuju tehnološka pravila i skrnave proces i ime šljivove prepečenice. Zaštita geografskog porekla neće biti lak posao i mnoge zemlje će se protiviti tome, ali nikako ne treba da odustanemo od te borbe - naglašava prof. Nikićević.

ISPLATILA CEO DUG DRŽAVE

PROŠLO je 125 godina od kada je Kneževina Srbija, 1897, izvezla rakiju, u današnjoj vrednosti od 37,5 miliona dolara u Čikago i Kaliforniju i isplatila tadašnji celokupan dug prema inostranstvu. Danas je šljivova prepečenica ponovo u žiži, ceo svet je zna i govori o njoj - kaže prof. Nikićević.

SPECIFIČNOST I JEDINSTVENOST

ULAZAK na Uneskovu listu treba iskoristiti za promociju šljivovice. Ovo je signal da proizvodnju voćnih rakija, pre svega šljivovice, podignemo na značajniji nivo i u marketinškom smislu iskoristimo to priznanje specifičnosti i jedinstvenosti. Trebalo bi da se ministarstva privrede i trgovine i Privredna komora Srbije uključe da se ovaj trenutak iskoristi ekonomski - kaže dr Ivan Urošević iz Saveza proizvođača rakija.