NA DVA POSLA 200.000 LJUDI: Za deset godina se u Srbiji utrostručio broj onih koji dodatnim angažovanjem uvećavaju prihode
VIŠE od 200.000 ljudi u Srbiji radi najmanje dva posla. Neki, da bi namakli novac za račune, svakodnevni bakaluk, i ostale nužne izdatke, a drugi za letovanje, zimovanje, garderobu, kako bi malo pojačali životni standard. Koliko pre deceniju, na dva posla išlo je tri puta manje stanovnika, a sa novom statistikom Srbija se postavila na vrh liste radnika koji imaju dodatnu zaradu, pokazuju podaci Evropske statističke agencije.
Foto Shutterstock
To su zvanični podaci, a nezvanično, mnogo više ljudi radi na crno i bez dodatnog ugovora. Sa prosečnom zaradom nešto višom od 73.000 dinara teško da može da se živi komotno, s obzirom na to da je prosečna potrošačka korpa skuplja od plate za 14.000. Kada se uporedi sa minimalcem, situacija je mnogo gora.
Ovakva situacija nije specifična samo za nas. Kriza je ozbiljno uzdrmala i mnoge evropske radnike što potvrđuju i analize po kojima je većini u prezaduženim zemljama potreban drugi posao.
Prema Zakonu o radu u Srbiji svako može da bude u jednom radnom odnosu sa punim radnim vremenom, a uz njega može da ima još jedan ugovor o dopunskom radu. U praksi, ima onih koji su angažovani van radnog odnosa, koji mogu da rade i po pet poslova. Za takve ova ograničenja ne važe. U toj grupi su frilenseri, kao i samozaposleni ili honorarni radnici. Njihovi poslovi se ne vide u zvaničnoj statistici rada.
Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, smatra da postoje dve grupe ljudi koje imaju dodatni posao. U prvoj su oni koji su zaposleni u privatnom sektoru i zarađuju do 55.000 dinara mesečno, a drugi su visokoobrazovani kadrovi kojih nedostaja našem tržištu, pa ih gazde dodatno angažuju jer nemaju kadar.
- Prvoj grupi pripadaju prodavci, magacioneri, zaposleni u buticima, radnici vezani za poljoprivrednu delatnost, i oni rade legalno, ali i na crno kako bi dopunili kućni budžet - navodi Rajić. - Drugi su oni koji poseduju sofisticirana znanja i veštine tražena na tržištu. Osim IT stručnjaka, tu su i oni iz oblasti konsaltinga, pravnih i finansijskih usluga, advokati...
Naš sagovornik objašnjava da se pred kraj godine i veliki broj knjigovođa dodatno angažuje i na još dva ili tri mesta, pored matične firme.
Veliki broj zaposlen je i na raznim projektima koje finansiraju međunarodne institucije:
- U Srbiji cirkuliše oko tri milijarde evra na ovaj način, a na projektima je angažovano od 35.000 do 45.000 ljudi i taj broj stalno raste. Svi oni su visokostručni i angažovani su na po nekoliko sati na više mesta - objašnjava Rajić.
Dve trećine zaposlenih ljudi i dalje još daleko od proseka Starog kontinenta po primanjima.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata smatra da je normalno da u zemlji u kojoj mnogi ne mogu normalno da žive od plate, ljudi moraju dodatno da se angažuju.
- Ako se ima u vidu da u Srbiji više od 350.000 zaposlenih prima minimalac kao redovnu zaradu, a najmanje još toliko ima samo neznatno veća primanja od najnižih, novca nikada nije dovoljno - kaže ona.
ČAK POLA MILIONA LjUDI RADI NA CRNO
PROCENjUJE se da na crno radi čak pola miliona ljudi, a među njima 85 odsto - na dva posla. Tu su još i ugovori van radnog odnosa, platformski radnici, pa se čini da je evropska statistika o nama znatno umanjena, posebno ako se zna koliko je građana u Srbiji u neformalnom radu.