DUBOKI SU KORENI KRIMSKOG RATA: Analitičar Srđan Graovac o oružanom sukobu Zapada i Rusije u Ukrajini
U SVETLU aktuelnih dešavanja i oružanih sukoba koji se između zemalja političkog Zapada i Rusije vode na teritoriji Ukrajine, Srđan Graovac povlači paralelu i istražuje dublje korene ovih previranja koja na istorijskoj sceni datiraju još od devetnaestog veka i umnogome podsećaju na Krimski rat koji se odigrao pre skoro sto sedamdeset godina, tačnije sredinom devetnaestog veka (1853‒1856).
kcns
I tada su akteri bili slični, a Rusija se i tada suočavala s brojnim problemima s kojima se suočava i danas. Posebno je važno istaći da su uzroci tog sukoba po mnogo čemu slični uzrocima današnjeg.
Strah Zapada od Rusije širi se Evropom još od 1815. godine i Bečkog kongresa na kome su sile pobednice, nakon trijumfa nad Napoleonom, krojile novu mapu Evrope. Rusija je iz tih Napoleonovih ratova izašla kao dominantna kopnena oružana sila, čija je vojska umarširala u Pariz i čija je vojna moć plašila Zapad.
Neretko je rusofobija na zapadu Evrope toliko uzimala maha da je prelazila u antirusku histeriju, što je posebno bilo izraženo u kritičnim političkim situacijama kada je pretilo izbijanje oružanog sukoba. Jedan od tih momenata bio je i Krimski rat.
Ono što je bila suština Krimskog rata jeste pokušaj političkog Zapada da obuzda i ograniči narastajuću moć Rusije, da slomi njenu ekspanziju koja je u tom trenutku išla prema Osmanskom carstvu, zbog čega je i došlo do sklapanja saveza zemalja političkog Zapada koji u Krimskom ratu odlučno stupa protiv Rusije i nanosi joj poraz.
Predavanje istoričara msr Srđana Graovca na temu „Krimski rat – pohod Zapada na Rusiju" može se pogledati na Jutjub kanalu KCNS.