TRAGOVIMA DEČJE KRVI U NDH: Među predloženim trasama đačkih ekskurzija i mesta stradanja žrtava ustaša

Bez obzira na sve prolaznosti i koliko god snaga se ulagalo u relativizaciju zločina, ova mesta će biti večni svedok stradanja srpske dece od 1941. do 1945.

Zbog značaja ovih mesta patnje i neshvatljivih razmera bola koji je vladao tokom genocida u NDH, Muzej žrtava genocida je Sisak i Jastrebarsko uvrstio u predlog lokacija koje bi u okviru studijskih putovanja ubuduće mogli da posećuju učenici osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

To je deo šire inicijative ove ustanove i Ministarstva prosvete, čiji je cilj oživljavanje kulture sećanja na stradanje našeg naroda tokom Drugog svetskog rata. U tom cilju predloženo je - i usvojeno - da osnovci i srednjoškolci obilaze značajna istorijska mesta i tako ne samo produbljuju znanja o ovoj tematici već i dobiju priliku da na autentičnim mestima lično dožive istorijske lekcije.

Stradanje dece u NDH svakako je jedna od najtraumatičnijih epizoda u srpskoj nacionalnoj istoriji, pa i jedna od najtežih lekcija koju bi današnji srpski đaci trebalo da savladaju. Na spisku predloženih mesta za putovanja zato su i Jasenovac, masovna grobnica kozaračke dece u okviru kompleksa groblja Mirogoj u Zagrebu, lokacije Gospićke grupe logora (Gospić, Jadovno, Pag), Spomen-područje "Danica" u Koprivnici... Na svim ovim mestima tokom NDH vladali su teror, stradanje i nezamisliva patnja hiljada Srba, Jevreja i Roma, posebno najmlađih.

Svedočanstava bola i dokaza genocida je bezbroj:

"Svu srpsku gamad od 15 godina pa naviše mi ćemo poubijati, a njihovu decu ćemo smestiti u klostere i od njih će postati dobri katolici. Srbi će biti iskorenjeni tako da će im se zatrti svaki trag i jedino što će ostati, biće zlo sećanje na njih", poruka je dr Viktora Gutića, velikog župana i jednog od stožernika NDH, koja i danas, osam decenija posle užasnih zločina, zbog svoje zlokobnosti ledi krv u žilama.

Iako njihovi formalni nazivi sugerišu zbrinjavanje, brigu i humanost, istorijska nauka nedvosmisleno je utvrdila da su Jastrebarsko i Sisak bili logori u Evropi u kojima su logoraši bili - deca. U njima su sistemski sakupljana deca Srba, najviše sa Kozare, ali i iz krajeva Hrvatske, čiji su roditelji umoreni u Jasenovcu i ostalim logorima smrti ili su nestali u ratnom vihoru. Deca su tamo, uz aktivno učešće katoličkih časnih sestara, selektovana i potom dodeljivana hrvatskim porodicama, u kojima su vaspitavana u ustaškom duhu. Mnoga srpska deca tako su trajno izgubila identitet i vezu sa svojim biološkim poreklom.

Uslovi u ovim "prihvatilištima" bili su katastrofalni. Deca, odvojena od roditelja (koji su u najvećem broju slučajeva zverski umoreni) boravila su u neuslovnim prostorijama, loše hranjena i obučena, izložena nasilju, pa i ubistvima. Smrtnost je bila masovna, harale su bolesti. Većina oboljenja nije bila neizlečiva, već je izazvana izuzetno lošom higijenom, ishranom i negom, kao i oskudicom u lekovima i medicinskom materijalu.

Istoričar Milan Koljanin kaže:

- Stradanje dece u logorima u Sisku i Jastrebarskom bilo je sastavni deo golgote kroz koju je prošla Bosanska Krajina i srpsko stanovništvo sa ovog prosotra. Čak i ona deca koja su preživela, budućnost su dobila u ustaškom duhu, koji je zanemario njihov identitet i poreklo.

UČENjE I SEĆANjE, NIPOŠTO MRŽNjA

Inicirali smo, a Ministarstvo prosvete prihvatilo, da se u okviru ekskurzija i rekreativnih nastava đaka u Srbiji ponovo vrati obilazak mesta stradanja, bojišta i gubilišta svih nedužnih civila na teritoriji Jugoslavije, posebno žrtava genocida počinjenih nad Srbima, Romima i Jevrejima na celokupnoj teritoriji NDH. Cilj je učenje i senzibilizacija, a nipošto stvaranja osećaja mržnje - kaže je Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida.