TUGA I SAMOĆA NAJTEŽE PADAJU ZA PRAZNIKE: Kako da se stariji koji žive sami bore protiv depresije

Pojavljuje se u jesen, pojačava tokom zime, a najkritičnija je u januaru. Na sreću, nestaje u proleće. Češće se javlja kod žena i to obično prvi put između 20. i 30. godine života.

- U psihološkoj praksi često se nailazi na pojavu da se stanje ljudi koji se već ne osećaju dobro pogoršava tokom hladnijih meseci u godini. Reč je o mesecima tokom kojih smo manje fizički aktivni i ne družimo se na svakodnevnom nivou, manje vremena provodimo napolju i na dnevnom svetlu, ranije padne mrak i većinu vremena smo u zatvorenom prostoru - objašnjava doc. dr Nikolija Rakočević sa Fakulteta za sport i psihologiju TIMS.

Ona kaže da se ovo odražava na psihičko stanje svih ljudi, nezavisno od njihovog uzrasta.

Ipak, brojna istraživanja su, kaže, pokazala da stariji mogu biti psihički snažniji od mlađe populacije upravo zbog svog nakupljenog emocionalnog iskustva, koje ih štiti u nepovoljnim okolnostima i koje predstavlja deo zdravog psihičkog razvoja.

- Zato starije ne treba posmatrati kao nestabilnije, ranjivije i podložnije hroničnom neraspoloženju uslovljenom periodom u godini, s obzirom na to da je reč o pojavi koja se može negativno odraziti na psihički status svih - dodaje naša sagovornica.

Različita su tumačenja zašto promene vremena utiču i na raspoloženje i ponašanje, a neke teorije apostrofiraju upravo nedostatak dnevnog svetla i manji broj sunčanih sati tokom zime. Međutim, nema odgovora na pitanje zašto odsustvo svetlosti ima jači efekat na neke ljude, a na druge ne.

Ono što se dešava kod onih koji pate od sezonske depresije, uključujući i one starije od 65, jesu promena lučenja i odnosa melatonina i serotonina, kao i poremećaj ritma budnosti i spavanja. Zbog smanjenog izlaganja sunčevoj svetlosti, lučenje hormona je sporije zimi. Nervni centri u mozgu, koji su odgovorni za dnevni ritam i raspoloženje, stimulisani su svetlošću koju primamo preko očiju. Tokom zime organizam ne dobija dovoljan okidač za lučenje ovih hormona.

Stariji ljudi koji žive sami ili u gerontološkim centrima, posebno su osetljivi u vreme novogodišnjih i božićnih praznika.

- Ovi datumi vezuju se za porodična okupljanja i zajedničko vreme sa bliskima - kaže Rakočević.

- Pripadnici starije populacije pod najvećim su rizikom da upravo ove datume obeleže sami i da se u većem procentu osećaju usamljeno. Usamljenost se definiše kao doživljavanje neprijatnih emocija usled toga što osoba želi, ali ne ostvaruje bliskost sa drugima. Nadolazeći praznici zato imaju potencijal da pojačaju prevashodno tugu.

Zato naša sagovornica preporučuje da ljudi u riziku u svom okruženju imaju osobe istog ili sličnog uzrasta sa kojima mogu da osmišljavaju zajedničko vreme i koliko je god moguće budu fizički aktivni - druže se, šetaju, bave nekom aktivnošću. Ako imaju mogućnosti, starije osobe mogu ovladati i savremenim tehnologijama.

Stojana Gligorić Miladinović iz doma za stare u Knjaževcu kaže da je kovid prilično izmenio navike i očekivanja njihovih korisnika, posebno u vreme kada nisu smeli ni da primaju posete, a kamoli da praznike provode sa porodicom.

- Sada odlaze kod svojih bliskih, ali i mi gledamo da organizujemo više aktivnosti tokom praznika, upravo da bismo predupredili prazničnu tugu. Zato ćemo imati Deda Mraza, poklone, božićni ručak. Mnogima budu zanimljiviji praznici u grupi, nego u uskom krugu familije. Prelazni meseci ka zimi naročito utiču na promene raspoloženja kod onih koji imaju više udruženih bolesti, a najviše kod onih koji imaju psihička oboljenja. Kod šizofrenije vreme može biti okidač, pa se angažuje i stručna medicinska pomoć - kaže Stojana Gligorić Miladinović.

Potišteni se najčešće poveravaju cimerima u sobi, ali i psiholozima, socijalnim radnicima, negovateljima i medicinskim sestrama. Mnogima iskren razgovor olakša i ulepša dan.
 

POPIJTE KAFU UZ VIDEO-POZIV

VIDEO-POZIVI su preporučljiviji od telefonskih, s obzirom na to da zahvaljujući njima možete sa nekim svakoga dana da popijete kafu.

- Iako period praznika može da proizvede prazničnu tugu i nezadovoljstvo sopstvenim životom kod svih onih usamljenih, nezavisno od njihovih godina, važno je imati na umu da usamljenost kod starijih narušava njihovo psihičko i fizičko zdravlje. Zato je obezbeđivanje adekvatne socijalne podrške najbrži način da usamljenim ljudima pomognemo i poboljšamo kvalitet njihovog života - objašnjava doc.dr Rakočević.