PENZIJA NAM JE DALA KREATIVNI ZAMAH: Profesorka Neda Todorović i reditelj Zdravko Šotra ne obraćaju pažnju na godine koje se nižu

- Ne brojim godine po tome da li su radne ili penzionerske pošto razliku gotovo da nisam ni osetila - kaže Neda.

- Uvek sam radila po dva tri posla pored onog profesorskog, fakultetskog koji mi je za to ostavljao vremena. Mojoj prirodi odgovaralo je da budem sve vreme aktivna i u novinarstvu. Uverena sam da je novinarstvo mogao da predaje samo neko ko je pored te klasične, univerzitetske karijere bio sve vreme i u praksi.

Pored udžbenika, Neda je objavila i nekoliko knjiga, a jedna od njih je prevedena i objavljena u Rusiji. Nije se, kao mnoge njene kolege, osetila uskraćenom kada je pre pet-šest godina otišla u penziju. Nastavila je saradnju sa fakultetom, a postala je i kolumnistkinja jednog portala i dnevnog lista. Za vreme zatvaranja zbog korone pisala je i objavljivala dnevnik svaki dan, što nikada nije radila. Te njene dnevničke kolumne objavljene su i kao knjiga - "Dnevnik pod maskom". Radi i kao urednica monografija, piše recenzije, prikaze knjiga..

- Imam utisak da mi je dan prekratak, u stalnoj sam trci sa vremenom - otkriva profesorka.

Zdravko je u penziji od 2000. kada je, kako kaže, počeo "novi radni staž" - radeći ništa manje, a možda i više nego za vreme radnog odnosa:

- Toliko sam mnogo i dugo radio da nisam mogao da se zaustavim. Tako su nastale mnoge serije, filmovi, igrani i dokumentarni. Nisam obraćao pažnju na to što sam u penziji, niti na godine koje se nižu.

Činjenica da nije više u nastavi, za Nedu je značila jednu vrstu odmora od ozbiljne pripreme za predavanja koju je uvek praktikovala. I, do poslednjeg časa je, kaže, imala izvesnu, pozitivnu tremu: kako će studenti doživeti to predavanje.

- Možda je to ostavilo nekog traga. Gde god dođem, neko mi se javi i kaže da je bio moj student, studentkinja. Najveći broj mojih prijatelja na društvenim mrežama su moji bivši studenti. Kad ih vidim na TV ekranu ili kad pročitam dobar tekst u novinama, uvek kažem: - e, ovo je naš bivši student. Pamtim samo lepe dane i, idem dalje - kaže omiljena profesorka.

Oboje su, smatra reditelj, nagonski opredeljeni za rad jer ipak je to kreativni rad koji čoveka ispunjava. Zato i ne osećaju nekakve posebne blagodeti "sporijeg tempa" kakav se očekuje u penziji.

- Imam neke sasvim nove obaveze - otkriva Neda.

- Dva unuka, od osam i dve i po godine. Mislim da je vreme koje provodim sa njima ono što me osvežava i podstiče da se bavim i njihovim obrazovanjem i vaspitanjem. Taj temelj će im, nadam se, pomoći da izrastu u dobre ljude, obrazovane ličnosti i svesne građane.

Otkako nosi status penzionera, Zdravko je snimio sedam igranih, tri dokumentarna filma, osam serija... Napisao je i jednu autobiografsku knjigu, a u štampi je knjiga o njegovom ukupnom radu sa glumcima - njih čak pet stotina! Pre pandemije njih dvoje su dosta putovali, pre svega u vansezoni, jer ne vole gužvu, i manje u gradove, više na mora i na planine.

- Kao da smo se vratili prirodi - kažu. - Na sva putovanja nosimo laptope, što znači da i tamo, u hotelima, radimo kao kad smo kod kuće.

Neda najzad zadovoljava i svoju nezajažljivu potrebu za čitanjem, prati sve novo i kvalitetno što se pojavljuje u knjižarama, kupuje bar jednu knjigu nedeljno i one odlične odmah prikazuje na društvenom mrežama. Korona ih je prisilno držala mnogo više u kući, propustili su mnoge predstave, filmove, koncerte i izložbe na koje su godinama redovno odlazili. Manje su se družili s prijateljima, ali više sa decom i unucima.

Imaju i ritualne ručkove za njih jedanaestoro, pa su Nedini kulinarski talenti, nasleđeni od bake, majke i tetaka, došli do pravog izražaja.

OSMISLITE SVOJE ZRELO DOBA

NEDA i Zdravko nemaju ni savet ni pouku ni za koga. Zrelo doba je, uvereni su, vreme koje bi svako trebalo da osmisli i provede po ličnom nahođenju. Jedino preporučuju da se prate tehničke inovacije - internet, "Vajber", društvene mreže... - koje pomažu da se ostane u toku, da se pronađu stari prijatelji i steknu novi, ali i da kažemo ono šta mislimo.