NEUBELEŽENO 200.000 GRAĐANA: "Novosti" istražuju koje su posledice različito motivisanih bojkota popisa stanovništva

U Zavodu očekuju da će taj broj biti veći. Ipak, ono što više zabrinjava, to je broj onih koji zvanično nisu odbili da budu popisani, ali su popis vešto - izbegli.

Ukoliko takvih bude manje od dva odsto, kako kažu demografi, to neće uticati na našu, ne baš veselu, statističku sliku. Ako, međutim, premaši tih dva odsto, u pitanje će biti dovedena tačnost rezultata popisa, a to bi moglo da se odrazi na planiranje javnih politika i usluga, i gradnju infrastrukture, kao što su putevi, vrtići, bolnice...

- Na prošlom popisu obuhvat nepopisanog stanovništva bio je oko dva odsto, što ne deluje mnogo kad kažete u procentima, ali nije malo kad znate da je to oko 150.000 stanovnika - kaže demograf Petar Vasić.

- Postpopisna anketa, koja traje do 11. decembra, pokazaće koliko orijentaciono ljudi nije popisano. Prema onome što čujem sa terena, moglo bi da bude oko 200.000 nepopisanih.

Vasić veruje da su za ovaj propust krivi i građani i popisivači. Sve vreme na društvenim mrežama bili su aktivni tzv. bojkotaši, plasirajući različite teorije, koje su se svele na jedno: da će naši podaci biti zloupotrebljeni! I dok su jedni tvrdili da će svi detalji otići u ko zna čiji softver, pošto popis sufinansira EU, drugi su precizirali da će doći u ruke poreznika. Od ovoga su se naročito uplašili stanodavci, pa su mnogi stanarima zabranili da popisivačima otvaraju vrata.

I džaba se oglašavao Republički zavod za statistiku, tvrdeći da popisne podatke ne sme da koristi nijedan drugi organ, da su kriptovani i dobro čuvani, i da je softver domaći, i dalje je bilo onih koji su odbijali da otvore vrata ili daju matični broj.

- Ljudi koji JMBG ostavljaju na svakom koraku, odbijali su da ga daju popisivačima - komentariše demograf Ivan Marinković.

- Cela ta situacija i teorije zavere pokazale su našu neprosvećenost i podložnost manipulaciji. Ljudi su širili najneverovatnije glasine: od toga da nikada nije bilo popisa i da je ovo neka "Vučićeva ujdurma", iako se zna da popise imamo na 10 godina, do toga da se "pumpa" broj stanovnika "preko onih iz inostranstva".

Kako kaže, situacija je alarmantna i bez teorija zavere, jer nas je od prošlog popisa, samo na osnovu vitalne statistike, manje za 471.000. Toliko je ljudi više umrlo nego što se rodilo. Zato nije bilo potrebe izbegavati popis.

Vasić dodaje da će za eventualno veliki neobuhvat podjednako, ako ne i više, biti krivi i popisivači.

- Znam puno ljudi koje popisivači nisu našli, a da im nisu ostavili nikakvu poruku.

Mnogi popisivači su odustali, pa su drugi povučeni iz unutrašnjosti. Zbog svega toga je popis ovoliko trajao. Prošli je trajao dve nedelje, plus još sedam dana produžetka. Sada je popis trajao mesec i po dana!

Ukoliko ne budemo znali iole tačne rezultate popisa i da li su među nepopisanima pripadnici većinskog ili manjinskih naroda, stariji ili mlađi, nisko ili visokoobrazovani, da li su skoncentrisani po celoj zemlji ili u Beogradu, nećemo znati gde su nam potrebne škole, a gde domovi za stare, koliko je pripadnika manjina i gde treba pojačati podsticajne mere.

REGISTAR

DEMOGRAF Marinković kaže da precizan broj stanovnika može pokazati samo registar stanovništva, kakav npr. ima Slovenija. To je centralizovana baza podataka, u koju se unose izmene na godišnjem nivou. Sa bazom su povezane različite institucije. Ovakvi registri su skupi, ali će ih u perspektivi imati sve zemlje, pa verovatno i naša.

NAJSPORNIJI KVADRATI

LjILjANA Đorđević iz RZS dodaje da nam popis služi i da uporedimo podatke sa drugim zemljama ili prethodnim popisima:

- Iz postpopisne ankete videćemo i obuhvat i kvalitet podataka. Na prošlom popisu najmanje tačni su bili podaci o broju soba i kvadraturi stana. Najčešće obuhvat nije potpun u velikim gradovima, pa smo i sad imali problem sa stanodavcima i podstanarima.