OD OGNJA OTELA BRAĆU I SESTRU: Sajma Agović sa 11 godina pokazala hrabrost koju često nemaju ni odrasli

Kroz san, nešto pre ponoći, malenu Sajmu budi neko neobično pucketanje... Bori se sa snom, ne može da otvori oči... Pucketanje je sve jače, u sobi sve toplije... Devojčica odjednom shvata da im kuća gori...

- Skočila sam iz kreveta gotovo izbezumljena. Ne znam kako se sve izdešavalo...

Pomislila sam samo na braću i sestru. Poletela sam ka njihovim krevecima. Znala sam samo da hitno moram da ih izvedem iz kuće. Trenuci su mi izgledali kao večnost, a naš dom je pretio da postane lomača za moje najbliže i mene... Kroz dim sam pokušavala da doprem do Sanele, Alena i Nusmira. Spavali su. Snažno sam ih drmusala i onako goluždrave i snene dizala iz kreveta. Pojurila sam ka prozoru. Nekako sam uspela da ga otvorim i da braću i sestru izbacim napolje. Krenula sam i ja za njima, ali, hladan vazduh me je ošinuo po licu, jer, planina Turjak je u to vreme bila pod snegom. Vratila sam se nazad. Zgrabila sam ćebe i poletela kroz prozor. Bolela su me leđa, ruke, dok sam decu povijala u ćebe... Plakali su... Požar je gutao kuću, a čim smo se malo odmakli od nje, potrčala sam u selo da dozovem rođake i komšije da pokušaju da ugase vatru i spasu nam makar nešto što smo imali u domu. Povrede na svom telu nisam osećala.

Ovako se Sajma Agović (51) danas seća svog podviga koji je načinila pre ravno četiri decenije. Podviga koji ju je uvrstio među najmlađe dobitnike zlatne plakete "Večernjih novosti" za Najplemenitiji podvig. Još se živo seća ognja koji joj je progutao rodnu kuću i odsjaja dok je gorela. Bio je toliki da je obasjao gotovo celu Vrbicu. A ona je, sa opekotinama koje su joj zahvatile gotovo pola tela, trčala prema komšijskim kućama, sve dok nije izgubila svest...

Gorštaci koji su se posle večernjih poslova oko stoke spremali na počinak bili su zgranuti prizorom koji je dolazio sa brega gde je bila kuća Agovića... Nastala je trka s vremenom... Kada su prvi od njih stigli pred dom svojih čestitih plemenika i komšija, kuća je nestajala u plamenu, ali su na svu sreću svi prisutni ukućani bili živi (Sajmin otac je u to vreme radio u Švajcarskoj, a majka je u trenutku kada je požar buknuo bila na drugom spratu kuće). Promrzli, ali živi. Odjednom, neko je ugledao Sajmu. Ležala je u prvom snegu jedva dišući.

Ljudi navikli na svakakve nedaće u planinskom kraju gde hleb ima devet kora, nisu očajavali. Organizovali su se, pronašli automobil koji je u to vreme bio privilegija samo dobrostojećih. Krenuli su u bolnicu u Berane, gde je otpočela borba za Sajmin život. Dva meseca ju je vodila u Opštoj bolnici u Beranama, zahvaljujući nadljudskom zalaganju beranskih lekara i medicinskog osoblja, koji su njene teške povrede lečili i ljubavlju i molitvama, za curicu o čijoj hrabrosti i požrtvovanosti je u to vreme brujala cela Jugoslavija...

- Probudila sam se u bolnici u Beranama, tadašnjem Ivangradu. Sve me je bolelo...

Zadobila sam, nažalost, velike opekotine. Dve-tri sedmice su me ti dobri ljudi spasavali od smrti. Bila sam, kasnije su mi pričali, u kritičnoj situaciji. Ostala sam u bolnici cela dva meseca. Zbog ožiljaka po leđima i rukama Sajma je nekoliko puta bila operisana. Bila sam puna ožiljaka, ali, zadovoljna. Jer, svi moji su bili dobro. Ožiljci su ostali, ali mi je srce puno. Ponosim se ožiljcima, kao i mojom braćom i sestrama...

Govore da sam napravila podvig, ali, mislim da bih sada isto to uradila... Kud ćeš veće sreće nego da nekome spaseš život, čak i nepoznatim ljudima, a kamo li braći i sestri - priča nam hrabra Sajma, čijim podvigom su se dičili roditelji, ali i ceo Bihor i Berane, jer je mala Sajma, kako su tada govorili, svojim podvigom nadvisila sva brda i planine svog čudesno lepog zavičaja, u kojem mali ljudi svojim delima preko noći postaju junaci...

Sajma danas živi u okolini grada Alsten, u kanotnu Sen Galen u Švajcarskoj. Dve godine nakon što se ona oporavila, porodica se preselila u Ilijaš kod Sarajeva, gde je njen otac već bio sagradio kuću. U tom mestu Sajma je završila sedmi i osmi razred, a potom i srednju Pravno-birotehničku školu u Sarajevu. Krajem 1989. godine odselili su se u Švajcarsku, gde ih je čekao otac.

- Ožiljci su ništa spram sreće koju uvek osetim kada pomislim na tu oktobarsku noć 1982. godine ili kada o tome pričamo. Svi živimo ovde u blizini Sen Galena, pa se često viđamo, družimo i sećamo nestašluka - kaže Sajma, nekada dete koje se svojim podvigom i žrtvom svrstalo među najplemenitije Jugoslovene.

MAJKA TROJE DECE I BAKA

GODINU posle preseljenja u Švajcarsku Sajma se udala. Rodila je i dve ćerke.

- Ubrzo sam počela i da radim, a sedam godina kasnije sam se razvela. U braku sam rodila dve ćerke Ajlu, koja sada ima 32 i Xanu staru 28 godina. Obe žive sa mnom. Posle razvoda morala sam da uz posao i odgajanje kćeri pohađam i Ekonomsku školu jer mi nisu priznali diplomu iz Sarajeva. U međuvremenu sam se ponovo udala i dobila sina. On sada ima sedam godina, a postala sam i baka. Poslednjih osam godina ne radim i dobro se osećam - uz osmeh nam priča Sajma.

PLAKETA "NOVOSTI" - MOJE ODLIKOVANjE

SAJMA je iz bolnice izašla samo nekoliko dana pre nego što joj je 23. januara 1983. u Beogradu uručena Zlatna plaketa za Najplemenitiji dečji podvig u prethodnoj godini.

- Kada sam pozvana u Beograd, na svečanost povodom uručenja plakete, to je bio mnogo važan događaj u mom životu. Plaketa je moje odlikovanje, kojim ću se ponositi dok sam živa. Kao i moji braća i sestra - priča Sajma, koja je bila gost "Novosti" i pre 20 godina, kada su se u Beogradu u organizaciji našeg lista okupili najplemenitiji građani države koja se nekada zvala Jugoslavija.

- Bila sam jako iznenađena vašim pozivom pre dve decenije. Čast mi je bila da prisustvujem takvoj manifestaciji, kojoj, bogami, nema ravna nadaleko. Ti dani u Beogradu su mi se urezali u sećanje. Hvala "Novostima" što čuvaju sećanje na ljude koji su svojim delima, često rizikujući svoje, spasavali tuđe živote, ne misleći na posledice po sebe. Moramo uvek gledati prema drugima, jer, možda je samo i lepa reč ponekad dovoljna da drugome pomognemo.