ZNATE LI ŠTA SU POLJANE? U Aleksandrovcu ih je bilo 70, u njima se živelo (FOTO)

U poljanama se stanovalo u vreme sezonskih radova, dok je tokom ostatka godine, u poljana živeo samo čuvar - "poljak". Vlasnici kuća bili su stanovnici Kopaonika, Goča i Željina, ali i stanovnici dolina oko Zapadne Morave i Ibra. Od njih 70, na žalost, na teritoriji Župe, preživelo je samo 24  kuća, ali su i u tom broju prava kulturno - istorijska retkost.

- Poljane predstavljaju kulturno blago ne samo našeg kraja, već i zemlje Srbije - navodi istoričar Iva Brborić, koji je zajedno sa grupom kolega pre tri godine istraživao ovo dragoceno nasleđe. - U tim objektima su se čuvali i alati i vino. Narod je dolazio i na Svetog Trifuna, vinogradarsku i voćarsku slavu, a posla je bilo od početka maja, pa sve do Petrovdana.

Manje poljane brojale su oko 30-ak, a među njima, najveća, Kruševica, više od 200 podruma. Zauvek su nestale poljane Kumanac, Trnavačka, Saraka i Drenačka poljana. U potpunosti su ruinirane i pred nestajanjem bile Parčinska, Boćka i Botunjska poljana. Neke su urbanizovane i pripojene Aleksandrovcu, poput Vukovog dola, Donjeg i Gornjeg Stanjeva, Smonice, Raklje.

Poljane se prvi put spominju u srednjem veku. O njima su pisali i Jovan Cvijić, Josif Pančić, Stanislav Vinaver, Milan Đ.Milićević i drugi naučnici.

- Po župskim vinogradima su rasute levkastim crepom pokrivene i na sprat često građene poljane u kojima se mulja grožđe i čuva vino - zapisao je austrijski arheolog i putopisac Feliks Kanic.

Pad u uzgoju vinove loze od 1950. do 2000. godine, posleratna konfiskacija i nacionalizacija, neki su od razloga što su poljane neumitno propadale. Narod se zapošljavao u fabrikama, ali i masovno odlazio u inostranstvo da radi. Poslednjih godina, međutim, sve više Župljana se vraća tradiciji, koja ih je proslavila: proizvodnji vina. Sve su veći napori da poljane ožive i postanu turistička atrakcija.