I SRBIJA DOBIJA SVOJ SATELIT! Doktorand Marko Gavrilović (24), za "Novosti", o skorom ulasku naše zemlje u svemirsku porodicu

Osim što će ući u porodicu država koje rade na razvoju svemirskih tehnologija, prvi put ćemo dobiti i fotografije naše zemlje iz vasione u visokoj rezoluciji, a biće moguće je i praćenje klimatskih promena, staništa endemskih vrsta, zdravlja i veličine šumskog pokrivača. Multidisciplinarni istraživački tim stručnjaka Mašinskog i Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za fiziku i Astronomske opservatorije Beograd, uveliko radi na projektu MOSAIC, koji će u orbitu poslati prvi srpski kjub satelit, kojim će moći da se upravlja sa Zemlje. Reč je o "letelicama", čiji su "tvorci" univerziteti.

U razgovoru za "Novosti" jedan od članova tima Marko Gavrilović (24), student doktorskih studija i član Katedre za mehaniku Mašinskog fakulteta, koji istovremeno pohađa i master studije na Matematičkom fakultetu, kaže da je lansiranje satelita okvirno planirano za 2025. Marko je zadužen za proračune orbitalne dinamike letelice, koji su od ključnog značaja za njeno kretanje i što duži ostanak u orbiti.

- Moj zadatak je da na osnovu evolucije orbite satelita utvrdim kako na njegovo kretanje utiču gravitaciono polje Zemlje, zatim gravitacija Sunca, Meseca i drugih nebeskih tela, kao i ostali efekti, kao što je uticaj sunčevog zračenja i atmosferski otpor i uzgon - objašnjava Marko. - U veoma razređenom gasu, što je slučaj na visinama većim od 200 kilometara na kojima se kreću sateliti, aerodinamički efekti su posledica razmene energije između čestica atmosfere i samog satelita, što utiče na njegovo kretanje. Naš cilj je da razvijemo algoritme za kontrolu orijentacije i upravljanje kretanjem satelita, kako bismo smanjili te uticaje i omogućili da letelica što duže ostane u orbiti.

Kako navodi Marko, budući kjubsat se sastoji od tri kocke, dimenzija 30 puta 10 puta 10 centimetara. Biće opremljen kamerama i imaće precizan sistem za određivanje svoje lokacije i orijentacije u prostoru. Energiju će generisati putem sklopivih solarnih panela. Letelice ovog tipa prosečno borave u vasioni oko godinu dana, ali naš tim želi da napravi korak unapred - duže i višlje.

- Hoćemo da uradimo nešto, što niko do sada nije uradio, ne samo za kjub, nego za sve satelite, da izvršimo orbitalno upravljanje i produžimo vek trajanja - ističe Marko. - Želimo da ga, dok je iza planete, stavimo u flajt mod, a kako izađe samo da se okrene. Tako ćemo uštediti energiju, a i zadržaćemo ga što duže u orbiti. Svi su, do sada, leteli u nižim orbitama 200 do 400 kilometara, planiramo da ga pošaljemo na 675 kilometra.

U okviru projekta MOSAICS gotovo sve zemlje u okruženju su započele razvoj svojih svemirskih projekata. Vodeću ulogu imaju Mađarska, Slovenija i Grčka, dok su Hrvatska i Albanija takođe odmakle. Imajući to u vidu, projekat MOSAIC predstavlja šansu da i Srbija uhvati korak sa svetom u ovoj oblasti.

Kosmička istraživanja su, donedavno, bila dostupna samo najrazvijenijim zemljama sveta. Ubrzani tehnološki razvoj u oblasti informacionih tehnologija, elektronike, komunikacija, upravljanja, savremenih materijala, proizvodnih tehnologija i drugih oblasti, omogućio je širenje osvojenih znanja i tehnologija u oblasti kosmičkih istraživanja i na manje razvijene države, koje žele da ubrzaju svoj razvoj i postanu konkurente.

NAUČNICI U PROJEKTU MOSAIC

POZIV da učestvuje u projektu MOSAIC dobio je od svog mentora, dr Dušana Marčete sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu.

U projektnom timu koji radi na razvoju kjub satelita su i istraživači Mašinskog fakulteta, prof. dr Đorđe Čantrak sa Katedre za hidraulične mašine i energetske sisteme, vanr. prof. dr Jelena Svorcan i vanredni prof. dr Toni Ivanov sa Katedre za vazduhoplovstvo, zatim dr Nikola Veselinović iz Instituta za fiziku, dr Luka Popović iz Astronomske opservatorije u Beogradu, kao i dr Dragana Ilić, takođe sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta.

DEVOJKA I JA VOLIMO DA PUTUJEMO

MARKO je osnovne i master studije završio sa prosekom 10. Upisao je doktorat na "mašincu", ali i master studije na Matematičkom gde, takođe, planira da doktorira. Prvi je student angažovan u nastavi, iako je na masteru.

Nosilac je titula najbolji student osnovnih akademskih studija, najbolji student master akademskih studija, kao i titule student generacije. Iza sebe ima i veliki broj takmičenja na kojima je postigao zavidne rezultate.

Trenutno je saradnik u nastavi na Mašinskom fakultetu na predmetu "Mehanika". Kaže da nije strog, ali traži da se zna.

- Kad radite ono što volite, za sve se nađe vremena - priča Marko. - Družim se, treniram, a najviše vremena provodim sa devojkom. Obožavamo da putujemo, pa gotovo svakog vikenda spakujemo kofere i upoznajemo Srbiju, a i okruženje.