Udžbenici moraju pratiti razvoj društva ne samo u didaktičkom, već i tehnološkom smislu

Uloga obrazovnih izdavača u razvoju i primeni novih didaktičkih pristupa je nezamenljiva, a školske knjige od velikog su značaja ne samo u podržavanju procesa podučavanja i učenja, već i u sticanju veština čitanja, formiranju rečnika, razvoju kritičkog mišljenja, sposobnosti analiziranja izvora, kao i formiranju veština komunikacije.

Kako navodi Vesna Lompar, profesor na Fililoškom fakultetu, predsednik Društva za srpski jezik i književnost i autor udžbenika gramatike Izdavačke kuće “Klett”, poreklo reči udžbenik upućuje na glagol učiti. Dakle, to je knjiga iz koje treba učiti i tome treba da streme svi napori autora, izdavača, recenzenata, nastavnika i svih ostalih koji su uključeni u proces kreiranja udžbenika. Da bi se to postiglo, kako kaže, potrebno je uložiti mnogo truda.

- Neophodno je da udžbenik bude naučno utemeljen, a u isto vreme treba naći pravi način da činjenice koje želimo da učenik usvoji budu na zanimljiv način predstavljene, pisane jezikom primerenim uzrastu. Gramatike čiji sam autor na uvidu su stručne javnosti već više od deceniju, otkada su se prvi put pojavile u školama. Za to vreme stiglo je mnogo pozitivnih komentara od kolega, nastavnika, kao i od učenika. Kada se 2007. godine pojavila gramatika za peti razred (u izdanju Izdavačke kuče “Klet”), bila je, između ostalog, zapažena i po velikom broju duhovitih ilustracija u vezi sa gradivom, kao i po reprezentativnim primerima bliskim učeničkom iskustvu. Takođe, udžbenik je bio dobro prihvaćen i zbog toga što su lekcije u njemu bile obrađene pregledno, jezikom primerenim uzrastu, uz jasno isticanje definicija i ključnih reči u tekstu – ističe autorka udžbenika za koje se godinama unazad odlučuje veliki broj nastavnika srpskog jezika i književnosti u Srbiji.

Ona dodaje da su u okviru lekcija izdvojeni i kratki, upečatljivi tekstovi kojima se ukazuje na česte greške u govoru i pisanju ili se navodi neka lingvistička zanimljivost. Iza svake lekcije jasno je izdvojen kratak pregled naučenog, kao podsetnik ili sistematizacija određenog gradiva. Posle svake veće celine davani su i testovi za samoocenjivanje, kako bi učenik lako mogao proveriti svoje znanje.

- Svoju koncepciju udžbenika – i proveru njegovog učinka u nastavi – zadržala sam kroz sve udžbenike od petog do osmog razreda i tako zaokružila sistem kojim se gramatika predstavlja na zanimljiv način, a uvežbavanje gradiva olakšava preko velikog broja zadataka, po čemu su udžbenici gramatike Izdavačke kuće “Klett” specifični – kaže Lompar.

Uobičajeno, ali potpuno pogrešno verovanje da su svi udžbenici isti i da nije važno koji udžbenik je nastavnik izabrao, doprinelo je tome da se u poslednje vreme u zabludu dovode najčešće roditelji. Velike su razlike između udžbenika ne samo u pogledu njihove metodologije i didaktičkih metoda koje koriste, već i u njihovom izgledu i prezentaciji, stilu i dizajnu, razlikama u broju i složenosti vežbi i još mnogo toga.

Materijali za učenje moraju pratiti razvoj društva, ne samo u didaktičkom, već i u tehnološkom smislu. U modernim društvima, gde smo konstantno okruženi tehnologijom i multimedijalnim sadržajima, više se i ne pomišlja na efikasno podučavanje i učenje bez određenog nivoa digitalizacije. Naravno, to ne znači napuštanje štampanog formata, već nadogradnju i koegzistenciju štampanih i multimedijalnih interaktivnih materijala za učenje.

- Svaki, pa i najbolji štampani udžbenik, posle nekog vremena treba ponovo preispitati, doraditi i osavremeniti. Važno je da paralelno sa njim treba osmišljavati i njegov interaktivni digitalni analogon. Jednom rečju, udžbenik mora pratiti trenutne potrebe društva – zaključuje Vesna Lompar.

Udžbenici koje potpisuju univerzitetski profesori sa državnih fakulteta i profesori koji predaju više decenija brojnim kolegama koji odlaze da rade u osnovne i srednje škole, imaju najveći potvrđeni stepen kvaliteta autora koji je moguć u našoj zemlji.

- To znači da kvalitet autora tih udžbenika ne može biti sporan, da je njihova briga o nacionalnom identitetu deo njihovog naučnog i pedagoškog poziva koji ih određuje za ceo život, da je zajamčena proverom kvaliteta na univerzitetu i da je podložna neprestanom usavršavanju – ističe naša sagovornica.