INDIVIDUALNE PROGRAME UČENJA IMA 17.000 ĐAKA: U Skupštini Srbije redstavljen Izveštaj o inkluziji

Najviše problema sa uključivanjem i ostankom u inkluzivnom obrazovanju imaju deca sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom, pripadnici romske zajednice i deca lošijeg socio-ekonomskog statusa.

Ovo su samo neki od zaključaka Nacionalnog izveštaja o inkluzivnom obrazovanju, koji je danas predstavljen u Narodnoj skupštini, u organizaciji Ministarstva prosvete, UNICEF-a i Delegacije EU u Srbiji.

- Od uvođenja zakonskih reformi, 2009. godine, ostvaruje se kontinuirani napredak u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja, pre svega u povećanju broja dece iz osetljivih grupa u školama i predškolskim ustanovama. Unapređen je kvalitet i kapacitet za primenu inkluzivnog obrazovanja, kao i stvaranje sistema dodatne podrške. Obuhvat dece do tri godine programima predškolskog vaspitanja povećava se i u prošloj školskoj godini, prvi put u poslednjih deset godina, bio je veći od 30 odsto. Kontinuirano se povećava i broj učenika koji ostvaruju pravo na individualni obrazovni plan, smanjuje se broj osnovaca u školama za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju, jer im obrazovanje u redovnim školama postaje dostupno i kvalitetno, dok obuhvat đaka sa smetnjama u razvoju i invaliditetom srednjim obrazovanjem raste kako bi se kvalifikovali za tržište rada - kazao je ministar prosvete Branko Ružić.

Po individualizovanom programu nastave i učenja, koji je jedinstven za svakog učenika, u osnovnim školama se obrazuje 17.000 učenika. Uslugu ličnih pratilaca koristi više od 1.800 dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, a podršku učenicima pruža i 260 pedagoških asistenata u školama. Ipak, prema rečima ministra, i dalje postoje izazovi.
Uključivanje svakog deteta u proces nastave i učenja jedan je od glavnih ciljeva podrške Evropske unije procesu reforme obrazovanja u Srbiji. Tim povodom EU je od 2003. u ovaj sektor uložila više od 100 miliona evra.
- Srbija je napravila značajne pomake u poslednjih 13 godina, kada je donela odluku o sprovođenju inkluzivnog obrazovanja. Izveštaj ukazuje na to da još ima dece koja su isključena iz različitih socijalnih ili ekonomskih razloga. Zato je nepohodno da se obrazovni sistem i dalje razvija, da bi postao dovoljno fleksibilan i spreman da prihvati svako dete, mladu ili odraslu osobu na putu celoživotnog učenja - rekao je Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji.

Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji, primetila je da je Izveštaj dobar vodič za sledeće korake:

- Unapređenje kapaciteta i osnaživanje nastavnika, nastavnica i škola, kao nosilaca promena, prvi je korak. Kada je nastavno osoblje motivisano i osposobljeno da svu decu uključi u odeljenja, standardi i ishodi učenja se povećavaju - za decu sa i bez smetnji u razvoju. Kada deca uče u redovnim školama u kojima se slavi različitost, obrazovanje daje najbolje rezultate za sve.