HIMNE RADU I TREZVENOJ MLADOSTI: Svedočenje Vokija Kostića o svom čuvenom ocu - Svakodnevno dva sata vežbao klavir
PARALELNO sa gimnazijom Aleksandar Kostić pohađao je klavir i kompoziciju u Srpskoj muzičkoj školi, gde je njegov dar primetio i podstakao Stevan Mokranjac. Muzikolog i dugogodišnji muzički urednik TV Beograd, Snežana Nikolajević, primećuje da se Kostić u mladosti bavio komponovanjem, ali je njegovo prevashodno usmerenje bilo pijanizam. To potvrđuju i reči našeg uglednog kompozitora, Vojislava Vokija Kostića, kako je njegov otac do kraja života svakodnevno, obavezno, po dva sata vežbao klavir.
Foto: Dokumentacija Legata dr Aleksandra Kostića; Arhiv „Novosti“; Vikipedija; Arhiv instituta za histologiju i embrologiju; Digitalna arhiva CIBID Medicinskog fakulteta i Arhiv AVA SANU
U tekstu "Aleksandar Đ. Kostić - kompozitor i pijanista", objavljenom u zborniku "Legende Beogradskog univerziteta" (u sklopu istomenog projekta izložbi i tribina u UB "Svetozar Marković", koji su od 2002. do 2004. priredile Marija Vranić Ignjačević, Dragana Stolić i Dubravka Milošević), ona između ostalog navodi njegove dve rane horske kompozicije - "Proleće" i "Himna trezvene mladeži", kao i "Uspavanku za klavir" iz 1912. posvećenu tadašnjoj devojci, gospođici Smilji Joksić. Kompoziciji se vratio još jednom, 1940. kada je napisao "Himnu radu" (posle rata pevali su je razni horovi, među kojima i Hor Radio Beograda).
KADA JE 1912. upisao studije medicine u Nansiju, otpočeo je i majstorski kurs kod Luja Dijemera, jednog od najčuvenijih francuskoh pijanista i pedagoga, i završio ga veoma uspešnim resitalom. Kasnije je u Strazburu, dok je pripremao doktorat iz medicine, pohađao dvomesečni pijanistički kurs kod Listovog učenika, Konrada Ansoržea. Ipak, kao najzanimljiviju, Snežana Nikolajević navodi dvomesečnu saradnju sa Alfredom Kortoom, u leto 1935, tokom koje se Kostić specijalizuje za dela Šopena. Foto: Dokumentacija Legata dr Aleksandra Kostića; Arhiv „Novosti“; Vikipedija; Arhiv instituta za histologiju i embrologiju; Digitalna arhiva CIBID Medicinskog fakulteta i Arhiv AVA SANU
U jesen 1969. svom sinu izneo je ideju da održi resital na Kolarcu. Iz političkih razloga, opet, ovaj nastup je osujećen, ali je Kostićeva interpretacija Šopenovih dela ostala trajno zabeležena, zahvaljujući Vokijevoj upornosti da koncert snimi.
- Radilo se tri noći decembra iste godine u studiju Radio Beograda i ostvaren je jedan raritetni snimak koji najbolje govori o pijanističkim sposobnostima Aleksandra Đ. Kostića, o izvođaštvu, neobičnom i fascinantnom za jednog amatera - piše Snežana Nikolajević. - Čuje se na tom snimku razrađena pijanistička tehnika, fino savladan i odlično prezentovan oblik, ukusna agogika, visok stepen virtuoziteta, zaobljen ton i velika dinamička skala. Ove interpretacije odolele bi i vrednovanju veoma zahtevnih i izbirljivih muzičkih kritičara a privukle pažnju širokog auditorijuma svojom eruptivnom emotivnošću.
Snimljeno je tada oko 70 minuta Šopenove muzike, a trake je Voki Kostić čuvao 34 godine, da bi 2002. bile digitalizovane i poslužile za dokumentarni film koji je posvetio ocu - "Koncert prof. dr Aleksandra Kostića". Tada je urađeno i rariteno CD izdanje od 50 numerisanih primeraka za stručnjake, muzičke sladokusce i poštovaoce.