ZAOSTAVŠTINA ZA BUDUĆNOST: Digitalizacija arhivske građe prof. Aleksandra Đ. Kostića u SANU

Prof. Nela Puškaš, saradnik Instituta za histologiju i embriologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, pronašla je u Institutu oko 500 mikrofotograma (Mikroskopski snimci preparata) na staklenim pločama koje je dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka snimio prof. Aleksandar Đ. Kostić. Prof. Puškaš je stupila je u kontakt sa Audiovizuelnim arhivom i Centrom za digitalizaciju SANU (u daljem tekstu - AVA SANU), sa predlogom da se pronađeni mikrofotogrami digitalizuju. Vremenom, broj staklenih ploča sa snimcima različite sadržine narastao je na preko 6.000, a projekat digitalizacije proširen je na celokupnu dostupnu građu vezanu za prof. Kostića. Ukratko, naoko skroman projekat digitalizacije nekoliko stotina staklenih fotografskih ploča prerastao je u integralni projekat u okviru kojeg je do sada napravljeno oko 10.000 snimaka. Pored staklenih fotografskih ploča, u zaostavštini prof. Aleksandra Đ. Kostića pronađena su i arhivska dokumenta Histološkog insituta, ispitne knjige, preparati, prepiska i mnoga druga vredna građa. Imajući to u vidu, AVA SANU je odvojio nekoliko radnih stanica, od kojih je svaka sadržala opremu specijalizovanu za pojedinu vrstu građe. Fotografije na staklenim pločama prof. Aleksandra Đ. Kostića mogu se podeliti na crno-bele (8 h 8,5 cm) i kolor pozitive (9 h 12 cm) i crno-bele negative (13 h 18 cm). Na crno-belim i kolor pozitivima nalazile su se nalepnice, ponekad sa obe strane, na kojima je naznačeno da su u pitanju mikrofotogrami prof. Kostića, a u donjem delu snimka dat je njihov opis. Bio je to izazov koji je zahtevao posebne pripreme jer je bilo neophodno ne samo odozdo osvetliti transparentni snimak već istovremeno i njegov gornji deo na kome su se nalazile nalepnice sa tekstom.

SNIMANjE staklenih fotografskih ploča obavljeno je specijalnim uređajem (svetlosni boks - light box) koji se sastoji od pilot lampe i blica, koji je za tu namenu konstruisao Branislav Vojnović, stručni savetnik AVA SANU. Da bi se istovremeno osvetlila i gornja površina sa nalepnicama, korišćena su dva spoljna blica (600 W/s) pod uglom od 450. Snimanje bi počelo tek kada bi se postigla savršena sinhronizacija unutrašnjeg i spoljnih bliceva i kamere i pošto bi se obavio test kvaliteta snimka kolor kartom za transparentnu građu (IT 8). Građa je snimana trenutno najboljom opremom za digitalizaciju kulturnog nasleđa. Korišćena je kamera Phase One od 100 MR sa makro objektivom Scxneider Blue Line od 120 mm. Uoštravanje snimka izvodilo se ručno, a oštrina njegovog centra i periferije kontrolisani su tako što bi u softveru Capture One 12 snimak bio podignut na 400%. Po završenom snimanju crno-beli slajdovi eksportovani su U TIFF i JPG formatu u najvišoj rezoluciji, pri čemu je jedan snimak u TIFF formatu iznosio oko 700 MV. Snimanje ostale građe, posebno dokumenata iz arhiva Histološkog instituta nastalih dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, obavljeno je standardnom procedurom jer je AVA SANU imao iskustva sa digitalizacijom ovakve građe. Digitalizacija je obavljena kamerom Pxase One od 100 MR i objektivom Schneider od 72 mm. Objekat snimanja osvetljen je sa dva led rasvetna tela od 200 W, postavljenih pod uglom od 45 stepeni. Da bi se dobio snimak maksimalnog kvaliteta, prethodno je snimljena test karta (Golden Txread), a snimak je internetom poslat u inostranstvo gde se njegov kvalitet ocenjuje na osnovu sedam parametara, ocenama od 1 do 4 (zvezdice). Posle nekoliko minuta dobija se ocena snimka test karte, a snimanje građe počinje tek kada se po svim parametrima dobiju maksimalne ocene. Projekat digitalizacije zaostavštine prof. Aleksandra Đ. Kostića nije završen. U toku je obrada snimaka i pravljenje metapodataka (detaljan opis svakog snimka).