NJEGOV ISTORIJSKI GOVOR U ODBRANI BEOGRADA UŠAO JE U UDŽBENIKE: Koliko se sećamo slavnog pukovnika Dragutina Gavrilovića? (FOTO)

-Tačno u tri časa, neprijatelj se ima razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetma. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda zbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i otadžbine. Vi nemate više da se brinete za svoje živote, oni ne postoje. Zato napred u slavu! Za kralja i otadžbinu! Živeo kralj! Živeo Beograd!

Reči, u to vreme, majora Gavrilovića ušle su u udžbenike, ali je zato gotovo preskočena njegova potonja istorija. Posle Prvog svetskog rata i pokazanog junaštva na Solunskom frontu kao komandir Prvog bataljona 12.pešadijskog puka "Car Lazar" i kasnijim herojstvom sve do konačnog oslobođenja, ovaj rođeni Čačanin dolazi u Kruševac.

Već je ponosito nosio broja odlikovanja : Karađorđevu zvezdu,ordene Svetog Save, Belog orla, Jugoslovenske krune, Legije časti, Albansku spomenicu...Iza sebe je osim učešća u Velikom ratu, već imao požrtvovanu ulogu u oba balkanska rata.

- Kada je posle Velikog rata formiran 47. pešadijski puk u Kruševcu postao je komandant njegovog 1. bataljona, a zatim i komandant puka - napominje istraživač Slobodan Simonović u “Enciklopediji Kruševca”. - Živeo je u Kruševcu od 1920- do 1930. godine. Tu se oženio Darinkom. Imali su četiri kćeri i sina.

Nije se samo ovaj neverovatan oficir dokazao tokom decenije života u Kruševcu kao komandant, jedan od najpopularnijih u vojsci. Bio je vrlo aktivan u društvenom životu. Zasluga za razvoj Kruševca ima mnogo.

- Kao predsednik Sokolskog društva doprineo je izgradnji Sokolskog doma, bio je prvi predsednik obnovljene Streljačke družine, radio je u Aero klubu i Okružnom odboru Crvenog krsta - beleži Simonović.

Neposredno pre odlaska, Kruševljani ga nagrađuju posebnom titulom. Dragutin Gavrilović postaje prvi počasni građanin u istoriji grada.

Drugi svetski rat proveo je u zarobljeništvu, umire zaboravljen ubrzo nakon dolaska u Beograd. Isti zaborav odigrao se i u Kruševcu, sve do 1990.godine. Tada je na kući gde je najduže živeo, u Ulici Majke Jugovića br.7 postavljena spomen - ploča. Ispod kraće biografije časnog pukovnika na spomenu, potpisani su zahvalni “građani Kruševca”.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI