VELIKI TIRAŽI IZ MRKŠINOG MANASTIRA: Arheolozi su posle godina traganja u Pambukovici kraj Uba otkrili čuvenu crkvenu štampariju iz 16. veka

Posle tri godine iskopavanja kraj crkve u tamnavskom selu Pambukovica kraj Uba pronađen je krunski dokaz da je ovde bila velika književna i štamparska radionica kojom je rukovodio jeromonah Mardarije, "apostol srpskog štamparstva".

- Na početku beše reč, a na kraju slovo, tako se može opisati naše istraživanje - kaže dr Dejan Bulić. - Najveće zasluge ima kolega istoričar dr Srđan Katić iz Instituta, koji je "iskopao" iz gomile starih osmanskih popisa pravu oblast za istraživanje, Pambukovicu. Kada sam utvrdio pravu lokaciju i došao do zidova neuobičajeno velikog dvospratnog konaka sa osnovom dimezija 8 puta 17 metara, bio sam uveren da se tu nalazila štamparija. Ipak, trebao nam je ključni dokaz, deo štamparskog alata ili opreme.

Ministarstvo kulture je finansiralo trogodišnja iskopavanja u čijim je poslednjim danima dr Bulić, u saradnji s kolegom Milanom Veselinovićem iz Narodnog muzeja u Valjevu, pronašao štamparsko slovo koje je izrezao Mardarije.

- Ovo slovo pobija uvrežene tvrdnje da smo bili kulturna provincija - ističe dr Bulić. - Mardarijevo slovo dokazuje sasvim suprotno, da se i u 16. veku, pod osmanskom okupacijom, iz srpskih štamparija širila kultura u celu "pravoslavnu vaseljenu".

Do iskopavanja u Pambukovici, o "prezaslužnoj Mrkšinoj zadužbini" znalo se samo da se nalazila u "pokrilju Crne gore" i da je bila posvećena Vaznesenju Gospodnjem. Naučnici su smatrali da je reč o užičkoj Crnoj gori kod Kosjerića, gde iskopavanja ni 1903. ni 2013. nisu dala rezultate. Uzaludno se tragalo i na drugim mestima, jer mnogo brda i planina u Srbiji nosi ime Crna gora ili na turskom Kara dag.

Dr Srđan Katić je otkrio u osmanskim defterima da se u Valjevskoj nahiji nalazilo selo Mrkšina Crkva sa istoimenim manastirom i da je spajanjem tog sela, Donje, Gornje i Paunove Bukovice nastala današnja Pambukovica. Problem je bio utvrditi gde se u Tamnavi, gde nema visokih planina, nalazila Crna gora. Probna iskopavanja na pambukovačkom lokalitetu Crkvine nisu dala rezultate, a oko današnje seoske crkve izgrađene 1872. nije bilo srednjovekovnih tragova.

- Uz južni zid crkve je jaruga potoka Mršinac, od severnog zida počinje veliko groblje, s istoka, iza oltara vodi stari put, a sa zapadne strane se nalazi strma kosa brda Vlašić, na kojoj je teško mogla da se zamisli građevina - objašnjava dr Bulić. - Za svaki slučaj, napravio sam na toj kosi probnu sondu i ukazalo se nešto što je ličilo na ostatak zida. Nastavili smo i stigli do ostataka velikog zdanja koje je više ličilo na radionicu nego na uobičajeni monaški konak.

Centralna i najveća prostorija bila je dovoljno velika da se u nju smesti velika drvena presa i slovoslagački stolovi sa metalnim slovima smeštenim u drvenim kutijicama. Grafičari su tu u ramove slagali tekst na prelom više stranica, a zatim se na slova tuferima pažljivo nanosila boja. Ramovi sa tekstom i ilustracijama izgraviranim na posebnim pločama su postavljani na donju ploču prese i na njih je polagan tabak hartije koja je snažno pritiskana gornjom pločom. Zatim se isti proces ponavaljao za drugu stranu tabaka. Posle završenog štampanja sledilo je savijanje tabaka, prošivanje, posle čega su rasecane strane, tako da knjiga može da se čita. Na kraju su knjižni blokovi spajani prošivanjem i lepljenjem, a na kraju je dolazilo povezivanje. Arheolozi su osim slova pronašli i sitne ukrase kakve su koristili knjigovesci, što je priču učinilo još intrigantnijom. Oni ukazuju da se ovde odvijao kompletan komplikovani proces izrade knjiga, od izrezivanja modela i izlivanja slova u kalupima do koričenja između drvenih daščica presvučenih najfinijom jarećom kožom.

- Knjige izašle ispod štamparske prese bile su brojnije, jeftinije i lakše dostupne od rukopisnih, a srbulje iz Mrkšinog manastira pronađene širom Evrope pokazuju da su odavde u 16. veku izlazili za to doba veliki tiraži - ističe naš sagovornik. - Stare srpske štamparije, od prve poznate na Cetinju do poslednje, Mrkšinog manastira, dale su prve štampane slovenske ćiriličke knjige. O dalekovidosti njihovih osnivača svedoči, na primer, činjenica da je Gračanica imala štampariju pre Berlina.

Štamparstvo je u srednjem veku bio visokotehnološki zanat koji se može porediti sa današnjim informatičkim tehnologijama. Podrazumevao je veštinu i alate za izradu slova i kalupa za njihovo odlivanje, poznavanje slaganja teksta, poznavanje tehnologije boja, estetiku preloma knjige i vrhunsku pismenost.

Prvi komplet ćiriličkih slova za Cetinjsku štampariju bio je naručen i izrađen u Veneciji, a srpski kaluđeri su istovremeno u mletačkim štamparijama počeli da uče tajne zanata. Vrhunac srpsko štamparstvo dostiže u Mrkšinom manastiru, kojim rukovodi jeromonah Mardarije.

- On je izuzetna i tajanstvena ličnost, o kome znamo samo da je rodom iz Podrinja - otkriva dr Bulić.

- Njegov zapis da je sam rezao slova svedoči da je bio iskusan grafičar, sa dobrim alatom. Njegove raskošne knjige, kao što su "Beogradsko četvorojevanđelje" i "Cvetni triod", svedoče da je radio sa timom iskusnih saradnika štampara, verovatno učenika.

ŠTAMPAR MARDARIJE

ŠTAMPAR jeromonah Mardarije se prvi put pominje u manastiru Mileševi, gde je 1544. i 1545. sa jeromonahom Teodorom štampao "Psaltir". U Mileševi je u isto vreme radila još jedna presa, na kojoj su Trebnik štampali "đakoni Damjan i Milan iz Obne u Crnom Zagorju na Savi". Ovaj podatak govori da su oni već bili majstori-grafičari sa prostora iste Crne gore, gde se kasnije beleži Mrkšin manastir-štamparija. Mardarije se pominje 1552. u Beogradu, gde je štampariju osnovao knez Radiša Dmitrović, a kada se ona ugasila, sa saradnicima dolazi u Mrkšin manastir i nastavlja sa štampanjem remek-dela. U pogovoru "Jevanđelju" iz 1562. kaže: "Ja Hristu rab jeromonah Mardarije, rukodelisah sija slova i s velikim trudom i naporom svrših ovu svetu dušespasnu knjigu."