OTKRIVAĆE SKLEROZU PRE PRVIH SIMPTOMA: Naučnici sa Biološkog fakulteta u Beogradu dobili "bitku" za ranu dijagnostiku teškog oboljenja ALS

"Bitku" za dijagnostiku ove smrtonosne bolesti dobili su naši naučnici iz Centra za lasersku mikroskopiju Biološkog fakulteta, čiji se NIMOCHIP mikrofluidički uređaj za naprednu dijagnostiku neurodegenerativnih oboljenja našao u top 10 inovacija u oblasti medicinskih uređaja na internacionalnom takmičenju 100 Bestech, koje oganuzuje ZGC Forum.

U razgovoru za "Novosti" prof. dr Pavle Anđus, rukovodilac tima, kaže da se uređaj bazira na tehnologiji "laboratorije na čipu". Za analizu se koriste veoma male zapremine (milioniti deo mililitra) uzorka komponenti krvi - imunoglobulina pacijenata. Jezgro uređaja može da sadrži različite ćelije neuralnog porekla obeležene fluorescentnim nanoprobama, u kojima ovi imunoglobulini izazivaju različite fiziološke reakcije.

- Zasada može da otkrije amiotrofičnu lateralnu sklerozu, tešku bolest motoneurona za koju nema rane dijagnostike, pa i terapija nije efikasna, jer kasni za pojavom klasičnih neuroloških simptoma - objašnjava profesor Anđus.

- Kako je ALS kompleksna bolest, sličnih simptoma sa drugim neurodegenerativnim bolestima, dijagnostika se, uglavnom, bazira na isključivanju alternativnih neuroloških oboljenja i može da traje nedeljama, pa i mesecima. Verujemo da će naš uređaj, kada bude jedini na tržištu pomoći neurolozima da dođu do ranije i preciznije dijagnostike.

Zbog kompleksnosti ove fiziološke dijagnoze, može se napraviti personalizovana slika pacijenta, što je od posebnog značaja za terapiju.

- Verujemo i da će ovaj uređaj svojim daljim razvojem moći da pomogne u dijagnostici i drugih neuroloških oboljenja gde su imunoglobulini aktivni, na primer Parkinsonova, Hantingtonova, Alchajmerova bolest, multipla skleroza - kaže prof. Anđus.

- Prvenstveni značaj u medicini je da olakša terapiju teških neurodegenerativnih i neuroinflamatornih bolesti, ali i oboljenja sa zapaljenskim karakteristikama, kao što su autoimunske bolesti. Uređaj se može instalirati u kliničkim laboratorijama ili u samostalnim dijagnostičkim centrima. Jedini uslov je da imaju resurse za gajenje i inkubaciju ćelijskih kultura ili linija, s obzirom na to da se ove ćelije moraju "zasaditi" u NIMOCHIP pre njegove upotrebe.

Nedavno je tim pristupio međunarodnom programu sponzorisanom i od Evropskog instituta za inovacione tehnologije, čiji je cilj upravo da pomogne formiranje i razvoj novih startapa.

Pored saradnika iz laboratorije Centra za lasersku mikroskopiju na Biološkom fakultetu, u timu su izvrsni mladi inženjeri sa Mašinskog i Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, regrutovani preko evropskog projekta, kao i eksperti biofotonike iz Instituta za fiziku u Zemunu.

VIŠE OD 3.400 UČESNIKA

NA ZGC Forum prijavilo se 3.400 učesnika iz 36 zemalja sveta, koji se organizuje uz podršku kineskih ministarstava za nauku i tehnologiju, za industriju i informacione tehnologije, Akademije nauka i Akademije inženjerstva, kao i gradske vlade Pekinga. Cilj je nalaženje 100 najboljih inovativnih tehnoloških rešenja za međunarodnu kooperaciju.

- Mi smo se sa NIMOCHIP plasirali u tih 100 najboljih inovacija, a kako su podeljene u 10 kategorija, ušli smo među 10 najboljih u kategoriji medicinskih uređaja - kaže prof. Anđus.

- Ova tehnološka rešenja trebalo je predstaviti na Internacionalnom tržišnom sajmu tehnologija u Pekingu krajem septembra, ali je zbog nepovoljnog razvoja pandemije odloženo.

LEDENI IZAZOV

AMIOTROFIČNA lateralna skleroza bila je u centru pažnje 2014. godine, kada je Pit Frejts, bivši bejzbol igrač, započeo "ledeni izazov". Više hiljada ljudi postavljalo je na internet snimke kako prosipaju kofe ledene vode po svojoj glavi, što ih je na nekoliko trenutaka stavljalo u poziciju osobe sa ALS. Muškarci, inače, imaju malo veću verovatnoću da obole od žena, a reč je o teškom, smrtonosnom oboljenju.

POZNATI

U AMERICI, ALS je poznatija kao Lu Gerigova bolest, po američkom igraču bejzbola, koji je na vrhuncu slave oboleo i od nje umro 1941. godine. Još jedno poznato ime je i Stiven Hoking, jedan od najvećih astrofizičara, koji je od bolesti motornog neurona bolovao od 1960. godine, ali i sa njom živeo više od 50 godina.