NASILNICI ZAŠTIĆENI KAO "BELI MEDVEDI": U školama biju drugove i profesore, a kazne nema
JAVNOST se još nije oporavila od snimaka divljačkog napada i poniženja profesorke Tehničke škole u Trsteniku, kojoj je đak usred časa izmakao stolicu, posle čega je profesorka pala, dok je drugi snimao ponižavajuću scenu, a ostali se smejali, a već su osvanule nove dramatične vesti o novim nasiljima u školama.
U prvom slučaju učenik šestog razreda Osnovne škole "Branko Radičević" u Vladičinom Hanu našao se na meti vršnjaka u svojoj učionici. Incident se dogodio 16. novembra, posle četvrtog časa, kada su trojica osmaka ušli u njegovu učionicu sa četiri devojčice. Osmaci su ga hvatali za vrat, skidali mu pantalone i terali ga da peva, dok su ga devojčice sprečavale da izađe iz učionice da ne bi prijavio događaj.
- U okviru škole održali smo sastanke Tima za bezbednost i sa roditeljima. Utvrđeno je da je reč o drugom stepenu vršnjačkog nasilja, te slučaj nismo prijavljivali, ali smo preduzeli mere za koje smo nadležni - kaže za "Novosti" direktor škole Dragan Stojanović.
On naglašava da je škola sve uradila u interesu učenika, ali da dečak nije fizički zlostavljan i da su deca navela da su se "šalila" i da im nije bila namera da ga zlostavljaju.
- Reč je o deci kod koje nije primećen nikakav vid nasilnog ponašanja. Svesni su da su svojim aktom povredili dečaka i prihvataju odgovornost. Vodi se pojačan vaspitni rad - pojašnjava direktor.
On ne krije da je ovom događaju prethodio verbalni sukob. Inače, majka žrtve vršnjačkog zlostavljanja radi u ovoj školi kao profesor stranog jezika, dok je otac pripadnik policije. Više javno tužilaštvo iz Vranja naložilo je da se od svih aktera, u prisustvu roditelja, uzmu izjave i izvrše naknadne konsultacije. Zanimljiv je detalj da škola nema školskog policajca.
Drugi incident desio se u Školi za dizajn kože u Beogradu, 17. novembra, kada je došlo do brutalnog vršnjačkog nasilja. Učenica prvog razreda, inače ponavljač, pred drugim đacima krvnički je pretukla drugaricu iz odeljenja, navodno zbog toga jer je ova odličan đak. Posle incidenta, dečaci iz drugih odeljenja, koji podržavaju tinejdžerku-nasilnicu, poručili su da je najbolje da se žrtva ispiše iz škole jer će joj njihova drugarica "otvoriti lobanju"! Zbog ovog slučaja sastao se tim za nasilje u školi, a uključeno je i Ministarstvo prosvete.
Slučajevi napada na profesore nisu tako česti kao slučajevi vršnjačkog nasilja u školama, ali prosvetni radnici potvrđuju da je sve više i jednih i drugih. Za samo dva meseca, od početka ove školske godine, Ministarstvo prosvete zabeležilo je čak 75 prijavljenih slučajeva nasilja, najvišeg, trećeg stepena. U toku cele prošle godine zabeleženo ih je 710.
- Nasilje u školama ne samo da ne prestaje, već se povećava, i među vršnjacima i nad profesorima, a psiholozi bi rekli da se nasilnici prvo "oprobaju" na vršnjacima, a onda prelaze na veće autoritete, kao što su nastavnici i roditelji - kaže Jasna Janković iz Unije prosvetnih radnika.
Ona dodaje da što god da je do sada rađeno, ispostavilo se kao nedovoljno, pa su potrebne radikalnije mere.
- Društvo nas je ponizilo i statusom i zaradama, pa su neki to, izgleda, shvatili kao "lov" na nastavnike. Oni ne mogu da drže normalno nastavu jer im smetaju oni kojima je dosadno i koji žele popularnost po svaku cenu. Do rešenja se ne može preko noći. Ako danas počnemo da radimo, prve rezultate videćemo najranije za pet godina - kaže Jankovićeva.
DVA PRIJAVLjENA SLUČAJA
OD početka školske godine Ministarstvo prosvete obavešteno je o dve situacije u kojima su učenici izvršili nasilje ili neprimereno se ophodili prema nastavnicima, kažu u Ministarstvu.
- Mere koje škola preduzima prema nasilnom učeniku odgovaraju trećem nivou nasilja. Uključuje se i spoljašnja mreža zaštite, najčešće centri za socijalni rad, policija ili tužilaštvo - kažu u Ministarstvu.
Ukoliko je učenik nasilan prema nastavniku, direktor je dužan da obavesti roditelja i centar, da pokrene vaspitno-disciplinski postupak i izrekne meru, a ako postoje elementi krivičnog dela ili prekršaja, i da podnese prijavu.
Naša sagovornica smatra da bi škole trebalo da se osmele i pokreću postupke protiv roditelja nasilnika, što im zakon omogućava, a kazne su između 30.000 i 100.000 dinara. Do sada, primećuje, nije doneta nijedna ovakva presuda.
- Za mnoge situacije krivi su i direktori, jer im je zakon omogućio da odgovaraju samo ministru, zbog čega su izgubili interesovanje za kolege, pa i učenike - primećuje Jankovićeva. - Rešenje je u vraćanju dostojanstva nastavnicima i statusu službenog lica, jačanju programa borbe protiv nasilja još od vrtića. Nasilinici moraju biti kažnjavani, ali tako da, kada je pokrenut disciplinski postupak protiv njih, ne mogu da pređu u drugu školu, kao da se ništa nije desilo, već moraju ili da pauziraju do kraja godine (što znači da padnu razred) ili da se upišu u nekom drugom gradu.
Predsednik Društva direktora škola Srbije Dejan Nedić, povodom skandaloznog "izmicanja stolice" kaže da je isključenje iz škole jedina prava mera.
- Isključenje zaslužuju i dečak koji je povredio nastavnicu i onaj što je sve to snimao. Ukoliko ih škola ne isključi, onda je i ona kriva - kaže Nedić za "Novosti".
On smatra da i porodica mora biti kažnjena, jer najveći deo krivice za ovakvo ponašanje jeste na porodici. Takođe pojašnjava da je u ovakvim i sličnim slučajevima nasilja zakonska procedura jasna: pokreće se vaspitno-disiciplinski postupak, koji mora da bude završen najranije za 10, a najkasnije za 30 dana, posle čega se izriče mera. Ukoliko je reč o isključenju iz škole, direktor piše rešenje, a u rešenju mora biti navedeno da je protiv učenika koji se isključuje vođen postupak.
Kada je reč o kažnjavanju roditelja, prekršajnu prijavu podnosi škola, a tužilaštvo procenjuje da li ima elemenata krivičnog dela. Na pitanje da li škole kriju nasilje, kako ne bi izašle na loš glas, naš sagovornik ističe da većina to ne čini.
- Takve stvari se ne smeju gurati pod tepih, jer ako se nasilje krije, onda će ga i biti - upozorava Nedić. - Naprotiv, o tome treba javno govoriti i decu koja su nasilna isključivati iz škole, kako bi druga videla šta ih čeka ako budu agresivni.
Prof. dr Aleksandar Baucal sa beogradskog Filozofskog fakulteta, Odeljenje psihologije, primećuje da svaki normalan čovek želi da se sankcioniše nasilje, ali dodaje da kod mladih ljudi to treba činiti oprezno, da ih ne bismo potpuno isključili iz društva, pa i kriminilizovali.
- Deca i mladi su odraz društvene klime kakvu smo mi, kao odrasli, stvorili. Klime u kojoj postajete "faca" kada uradite nešto neprihvatljivo. Sigurno da nismo imali nameru da napravimo takvo društvo, ali ono ne može biti drugačije kada loš primer dajemo deci, kada političari vređaju jedni druge i kada imamo nasilje u rijaliti programima. Nasilnike u školi je neophodno kazniti, ali i raditi sa njima, a posebno sa roditeljima. Kada bismo imali efikasnije pravosuđe, ovakvi slučajevi bili bi brzo sankcionisani i samim tim delovali preventivno - kaže Baucal.