BOJE SU SVETLO NJENIH OČIJU: Iako gotovo slepa, Jelena Jakonić iz Kikinde stvara umetnička dela

To je stav Jelene Jakonić (35), slepe mlade žene koja je srećna što može da crta i slika.

A slika samo svetlim, veselim bojama. Na njenim radovima nema ni crne ni bele. Čak i u smeđu dodaje druge da dobije malo nežniju nijansu. Crta i onda kada dan nije sasvim vedar i kada je ona malo nevesela.

Ova Kikinđanka jedino boje vidi. Sve ostalo ispred nje su tamne mrlje. Ne vidi čak ni olovku kojom crta. Na levom oku ima "mrvu svetlosti", a na desnom malo više. Ne vidi oblike, ali vidi boje. One su svetlost njenih očiju.

- Moj život je šaren i veseo. Ma koliko da je težak, život je opet lep. A radost je slikati - poručuje.

Kada je pre šest godina u Kikindi priređena samostalna izložba njenih slika, poželela je samo da joj ostane "onoliko vida sa koliko može da slika". Ovih dana, na Smotri stvaralaštva slepih i slabovidih osoba u Kikindi izložene su njene nove, opet prelepe slike, prepune boja. Najčešće je crtala flomasterom koji nije slikarska tehnika, ali čak i njime Jelena sa bezbroj tačkica stvori umetničko delo.

- Razlikujem mali ili veliki oblik, ali mi je nejasan izgled. Ali boje razlikujem - otkriva nam.

- Ona često kaže ono što zna, a ne ono što vidi. Kaže ono što je naučena i na osnovu toga zaključi. I to često prevari ljude. Često mi kaže da vidi mrlju od boje, ali da zna šta je to. Išle smo ulicom i ona mi kaže da je parkiran kamion. Znam da je nemoguće da ga vidi na toj udaljenosti, ali ona mi onda objasni da pored druma stoji nešto veliko crveno, ne mrda se. To je parkirano vozilo. Nismo u selu, znači da nije traktor. Našom ulicom ne prolaze autobusi, a to što stoji je veliko. Znači da je kamion. A videla je samo crvenu mrlju koja se ne mrda - objašnjava Željka.

Svi se pitaju kako nastaju njene slike, jer joj je kretanje u prostoru ograničeno.

Objašnjenje je dala umetnica Dragana Latinović, koja je bila mentorka za Jeleninu prvu izložbu.

- Deo vida koji joj je preostao omogućava joj prepoznavanje boja i njihovih nijansi, ali ne i oblika. Njene slike su apstraktne kompozicije bojenih površina koje asociraju na predele naizgled prepoznatljivog realnog sveta. Multipliciranjem mrlja i nejasnih oblika u različitim bojama, njeni radovi se pretvaraju u čulne vibracije. Otkrivaju nam vizuelne fenomene prelamanja svetlosti koje ljudsko oko usled refleksne reakcije na trodimenzionalni prostor i oblik nije u stanju da prepozna - navela je Latinovićeva.

Talenat ove slepe slikarke otkrili su pedagozi u specijalnoj OŠ "6. oktobar" u Kikindi.

Nekadašnja direktorka Drenka Tomić i slikarka Vera Đenge. Vajari Miroslava i Slobodan Kojić doprineli su njenom socijalnom i kreativnom razvoju.

- Drenka je crtala linije na papiru tako duboko da ih je Jelena mogla prstima napipati. A Vera je naučila da bojom izrazi svoje emocije - otkriva nam Željka.

Ipak, čini se da nijednog Jeleninog uspeha ne bi bilo da nije ogromne ljubavi i velikog truda njene majke. Željka je zaslužna za znanje i iskustva koja je tokom detinjstva i rane mladosti Jelena stekla.

- Neprekidno sam joj pričala, pričala i pričala, objašnjavala, prepričavala. Prenosila i opisivala šta je šta i kako izgleda - navodi majka.

Ona se pre rođenja dece bavila pedagoškim radom.

- Slikam kad sam raspoložena. Nekada je to pola dana, nekada ceo dan. Nekada danima ne slikam. Zavisi od toga koliko sam ispavana, od kiše, od svega - priča Jelena.

Kaže da ne voli belu boju, muka joj je od nje od rođenja. Majka dodaje da je to asocira na bolnicu, pa zbog toga nije među omiljenim nijansama. Jeleni je vid trajno oštećen, a lekari predviđaju totalno slepilo. Još na porođaju doživela je tešku traumu zbog izliva krvi u mozak. Jedva je preživela. Ima i blagu retardaciju. I pored toga bavi se crtanjem i slikanjem, iako nema nikakvo formalno umetničko obrazovanje.

- Nije važno koliko je život težak, već koliko ima ljubavi u njemu. A čovek uvek može da sebi stvori lepe emocije. Zato ona ne slika tamnim bojama - priča majka čemu je učila ćerku - Jelena ima svoj ispunjen život. Pripremala sam je za svaki period života.

Objasnila da neće imati svoju decu, ali da zato voli svu decu oko sebe. Da ima mnogo ljubavi za druge.

Za jedan dan slika površine dlana

- DRAGANA Latinović je više puta snimala Jelenu. Ona već godinama prati njen život, razvoj i slikanje. Sada je u Nemačkoj, ali povremeno nas poseti i snima Jelenu.

Dokumentarni film o njoj prikazala je na svojoj izložbi u "Cvijeti Zuzorić" u Beogradu. Tamo su onda bili izloženi i Jelenini radovi - navodi Željka.

Jelenine slike tri puta su bile izložene na Trijenalu Muzeja marginalne umetnosti u Jagodini.

- Za jedan dan ne mogu da naslikam više od površine dlana. Stavljam tačku po tačku - objašnjava nam, kako je nastala slika pod nazivom "paun". U poslednje vreme na njenim slikama više je ljudi i izduženih figura. Verovatno jer je više shvatila čoveka.

BATINA "MALA"

JELENA inspiraciju nalazi i svakodnevnom životu. Iako i tu ima teža strana, ona slika vedrim bojama. Majci pomaže da brine o starijem bratu Jovanu (38) koji je već 16 godina vezan za krevet. Samo je njemu dozvoljeno da je zove "Mala". Ostali članovi familije morali su da shvate da je Jelena odrasla. Iako ne vidi ni svesku ni olovku, srećna je što može da crta i boji svoj svet tame.

- Radost je slikati. Krenem da bojim, pa šta ispadne. Nikada ne planiram - kaže Jelena.