DNEVNA DREMKA KRIVAC ZA LOŠ SAN: Sa poremećajima spavanja muči se 30 do 60 odsto starije populacije, što utiče i na pogoršanje zdravlja

I dok se neki muče po celu noć, prevrću u krevetu, ustaju bezbroj puta, pa se zbog toga još i prehlade, za druge se čini da spavaju svaki čas, glava im samo klone kako se primire, bez obzira na to da li sede ispred televizora, sa nekim ručnim radom, novinama ili čak i usred razgovora.

- Ima noći kada mi se čini da oka ne mogu sklopim. Kao da mi neki trnci prolaze nogama.

Ustajem, tuširam stopala vrućom, pa hladnom vodom, onda se potpuno rasanim, na kraju sednem i peglam. To bar ne pravi buku i ne budim komšije - kaže Milena Stanisavljević, penzionerka iz Beograda.

Ljubica Stojkov iz Novog Sada žali se da joj se ritam spavanja promenio od kada je završila radni vek, a na pogoršanje dužine i kvaliteta sna naročito utiče štitna žlezda, sa kojom ima problema.

- Uveče ne mogu da izdržim, pa sam oko 10 u krevetu, a onda se oko tri-četiri sata probudim i ne znam šta bih sa sobom. Leti izađem u dvorište, čistim, pijem kafu, čitam, ali zimi je teže jer ću probuditi supruga. Ne jednom sam kuvala ručak pre zore - priznaje naša sagovornica.

Između 30 i 60 odsto starijih od 65 pati od nesanice, a ova pojava je dominantna naročito kod muškaraca od 85 godina i naviše, navodi načelnik Bolnice za psihijatriju KBC Zvezdara dr Lela Trikoš, specijalista psihijatrije.

- Nesanica je simptom, a ne dijagnoza - primećuje dr Trikoš.

- Kada traje manje od mesec dana, u pitanju je prolazna nesanica, do šest meseci je kratkoročna, a posle šest meseci je već hronična. Pacijenti imaju sindrom nemirnih nogu, starije muči bol kao rezultat dugotrajnih oboljenja, insomnija može biti i posledica neuroloških bolesti, poput Parkinsonove ili Alchajmerove, zatim artritisa, kardiovaskularnih bolesti, anksioznosti, depresije, demencije...

Do nesanice kod nekih ljudi mogu dovesti i lekovi za određene hronične bolesti, recimo za snižavanje krvnog pritiska, diuretici (zbog čega često noću idu u kupatilo) ili antidepresivi. Na dužinu i kvalitet sna negativno utiču i kofein i alkohol. Alkohol može da opusti, ali u drugom delu noći povećava napetost i dugoročno šteti snu.

I dnevno dremkanje smanjuje noćno spavanje, a penzioneri neretko imaju tendenciju da odu na spavanje ranije, budući da nemaju previše obaveza, pa se onda bude u zoru.

- Sa starenjem i inače dolazi do promene arhitekture spavanja, manje vremena se provodi u sporotalasnom snu, kraći su periodi REM sna, spavanje je isprekidano, više vremena je potrebno za uspavljivanje, osobe se rano bude. To je normalna nuspojava. Smanjuju se i efikasnost i kvalitet sna, pa onda preko dana dolazi do prekomerne pospanosti, umora, problema sa funkcionisanjem, koncentracijom, pamćenjem. Zato je za starije bitno napraviti obrasce spavanja i nikako ne treba potcenjivati problem nesanice, jer ona može da preraste u hroničnu insomniju, koja pogoršava telesno zdravlje - kaže dr Trikoš.

Naša sagovornica dodaje i da je utvrđeno da nesanica češće pogađa usamljene ljude, udovce ili razvedene, one sa nižim prihodima i nižim obrazovanjem. Povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Češća je kod dijabetičara i kod anksioznih, a leči se regulisanjem higijene spavanja. To, kako objašava dr Trikoš, znači da dnevno spavanje ne sme da premaši pola sata, da se izbegava uzimanje kofeina i alkohola po podne i uveče, kao i teške hrane pred spavanje, da osobe idu u krevet kada su umorne, da nema leškarenja.

Svako ko ne može da zaspe za 20 minuta, trebalo bi da ustane, popije čaj, čita knjigu ili se bavi drugom "mirnijom" aktivnošću dok mu se ne prispava. Nikako ne bi trebalo stalno gledati na sat, jer to dodatno povećava napetost i stvara nervozu. Ujutro bi trebalo ustajati uvek u određeno vreme, bez obzira na to kada se legne. Noću izbegavati ostavljanje upaljenog svetla radi odlaska u toalet i instalirati diskretnije lampice.

- Ukoliko ovo ne da rezultata, ljudi bi trebalo da se obrate psihologu ili psihijatru, postoje različite tehnike opuštanja, kognitivno-bihevijoralna terapija... Samolečenje je opasno, bez obzira na to da li su u pitanju lekovi ili biljni preparati, valerijana ili melatonin, jer se ne zna koje nuspojave mogu da izazovu. Specijalista lekove prilagođava svakom pacijentu, zavisno od pratećih bolesti i drugih lekova koje uzima.

LEČE DEPRESIJU I SAMOĆU

DOKTORKA Trikoš objašnjava da je hipersomnija, odnosno preterana pospanost, uglavnom rezultat noćne nesanice, a kada to nije slučaj, obično je indikator da nešto drugo nije u redu. Može je izazvati previše lekova ili somatska i psihijatrijska oboljenja, a procene su da oko 15 odsto ljudi s depresijom previše spava.

ZASTOJ U DISANjU

DO povećane potrebe za snom može dovesti i opstruktivna apneja za vreme spavanja, poremećaj koji uzrokuje da ljudi na trenutak prestanu da dišu dok spavaju. Ona narušava normalan ciklus spavanja.