SRCA JAČA OD MINSKOG POLJA: Demineri RS, na Jahorini 2011, spasli četvoro slovenačkih paraglajderista, sletelih u zonu opasnu po život

Ni slutili nisu da će sve krenuti po zlu. Nisu bili obavešteni o stanju terena na olimpijskoj planini niti da to mesto nije ono sa kojeg se obavljaju uspešni paraglajder letovi, ali sve četvoro prizemljili su se u - minsko polje!

U poslepodnevnim časovima deminerskom timu Uprave civilne zaštite Republike Srpske na Palama stiže hitan poziv: na lokalitetu Košuta na Jahorini slovenački paraglajderista Simon Vogrinec sleteo je u minsko polje, na minu, teško je povređen, još troje državljana Slovenije, nepovređenih, zarobljeni su u minskom polju.

Hrabri demineri odmah kreću u akciju. Vođa tima je Srđan Šehovac, a u njemu su još Srđan Hrnjaković, Zdravko Lazić, Boban Mitrović i Ljubiša Golić, kao i medicinar Milijana Gluhović.

- Kada želja i nada nadjačaju strah dešavaju se čuda - kaže za "Novosti" hrabri Srđan Šehovac dok, ravno 11 godina kasnije, razgovaramo o podvigu koji su on i tim koji je predvodio učinili pretposlednjeg dana oktobra 2011. godine na Jahorini.

To nedeljno jutro, kako dodaje, ničim nije ukazivalo da će dan koji je počinjao biti jedan od najdramatičnijih u životima tima deminera Republike Srpske i da će tog dana obaviti jednu od najtežih operacija izvlačenja ljudi iz minskog polja.

- Kada smo dobili poziv, istog momenta smo krenuli ka Jahorini. Baš u tom periodu tunel u Bulozima je bio zatvoren, a nama je svaki minut bio važan. Čoveku koji ga je obezbeđivao objasnili smo šta se dešava i koliko je situacija ozbiljna. Pustio nas je odmah da prođemo kroz tunel, svestan da bi nam obilaznica oduzela previše dragocenog vremena - seća se naš sagovornik.

Priseća se da je situacija po dolasku na mesto nesreće bila više nego dramatična.

- Na mestu nesreće odmah smo shvatili da je teren izuzetno nepristupačan i da je znatno udaljen od putne komunikacije i skijaških terena Olimpijskog centra "Jahorina". Tri čoveka su preplašena, nepomično stajala u minskom polju, ali na sreću nisu bili povređeni, dok je četvrti, Simon Vogrinec, odmah smo videli, teško povređen, ležao niže, na jako nepristupačnom mestu - priča Šehovac.

Dodaje i da je povređeni dozivao u pomoć, što je bilo ohrabrenje i značilo je da je još bio u svesnom stanju. Ali, sve je izgledalo kao u najstrašnijem filmu.

- Akcija deminiranja i pravljenja radne staze je potrajala, jer je zbog strmine i nezgodne konfiguracije terena. Iako dobro uvežbani, morali smo da idemo oprezno, metar po metar, ali mi smo imali samo jednu misao vodilju: spasti živote tih mladih ljudi. Do trojice nepovređenih stigli smo posle sat vremena. Njih je ubrzo izvukao helikopter, dok do teško povređenog Simona još nije bilo moguće doći - priča Šehovac.

Da sve bude gore po ovu grupu hrabrih deminera, mrak je uveliko počeo da pada i sve teže je bilo raditi po opasnom terenu. Iz mraka se, priča naš sagovornik, moglo čuti samo zapomaganje nesrećnog Simona.

- Ali, u jednom trenutku on je prestao da doziva u pomoć. Bili smo očajni, pomislili smo da smo ga izgubili. Noć je već stigla, a u to doba dana nije bezbedno ni za nas da budemo u minskom polju. Želja da spasemo čoveka, ipak je nadjačala i pobedila dozu straha zbog rada u noćnim uslovima - priseća se Šehovac.

Kada su konačno uspeli da se spuste do Simona, on više nije bio u svesnom stanju.

- Izgubio je mnogo krvi. Videli smo da su povrede na njegovim nogama izuzetno teške, ali, što je bilo najvažnije, bio je živ. Odahnuli smo. Pripadnici Gorske službe spasavanja "Jahorina" i Civilne zaštite Republike Srpske uspeli su da mu pruže prvu pomoć i izvuku ga na bezbedno - kaže Šehovac.

Simon je potom sanitetom Doma zdravlja Pale transportovan do helikoptera Eufora koji ga je prebacio u Sarajevo na dalje lečenje. Zahvaljujući požrtvovanosti deminera Republike Srpske, nesrećni čovek ostao je živ. Za njegove noge, nažalost, nije bilo spasa. Zbog teških povreda morale su da budu amputirane.

Šehovac kaže da im je ubrzo stigla vest da je Simon preživeo i da lekari kažu da ima velike šanse da ostane živ što je bila najveća nagrada koju su tih dana mogli da dobiju. Bili su ponosni što su uspešno učestvovali u akciji njegovog spasavanja. Dodaje i da im je ta akcija na neki način obeležila karijeru.

- Posao deminera je takav da uvek idete u neizvesnost, uvek ste pred nekim izazovima, ali, to spasavanje Simona Vogrineca, ipak je ostavilo dubok trag u srcima celog našeg tima - kaže Srđan Šehovac.

Bez dvojbe, jednoglasnom odlukom specijalnog žirija "Večernjih novosti", hrabri demineri Republike Srpske, nagrađeni su zlatnom plaketom za kolektivni podvig u 2011, u našoj tradicionalnoj akciji "Najplemenitiji podvig godine".

Naš sagovornik kaže da se sa Simonom posle spasavanja nikada nisu čuli, ali su u novinama pročitali da je hrabro nastavio sa životom.

- On je tada izgubio noge, ali ga to nije sprečilo da nastavi da živi kvalitetno. E, baš to je naš najveći uspeh - ponosno govori Šehovac.

Hrabri tim je, potvrđuje nam Srđan Šehovac i dan-danas na okupu. Nastavili su misiju spasavanja života i čišćenja Republike Srpske od mina, ali svakog 30. oktobra sete se te nedelje iz 2011. Jer se, kako kaže, spasavanje četiri života u istom danu, nikad ne zaboravlja.

- Srđan, Zdravko, Boban, Ljubiša i ja još, hvala Bogu, radimo. Iz tima je samo naša draga medicinarka Milijana Gluhović otišla u penziju - kaže Šehovac.

POD MINAMA 200 KVADRATNIH KM

U REPUBLICI Srpskoj, kazali su nam naši podvižnici, pod minama je još 200 kvadratnih kilometara, a čišćenje dodatno otežava nepristupačni teren, jer je veliki deo te površine prekriven gustom šumom. Posle rata građanskog rata u BiH, od mina, kasetne municije i zaostalih eksplozivnih sredstava stradalo je 1.770 osoba, od kojih je 620 poginulo. Stradala su i 134 deminera, a od njih 53 smrtno.

"NOVOSTI" NAM UČINILE ČAST

NAKON što su se vratili sa terena, razgovoru sa vođom njihovog tima pridružili su se i Srđan Hrnjaković, Zdravko Lazić i Ljubiša Golić. Svima im je bilo žao što je njihov kolega Boban Mitrović bio na godišnjem odmoru.

- Evo, posle punih 11 godina, "Novosti" su opet sa nama, a Boban nije tu... - govore nam gotovo u istom trenutku. - Veliku su nam čast učinile "Večernje novosti". Pamtimo još dodelu plaketa u Skupštini grada Beograda. Bila je to besprekorno organizovana, uzvišena svečanost. Bila smo izuzetno počastvovani što smo deo nje.