STRANI RADNICI ĆE PODMLADITI SRBIJU: Kakva je budućnost planete zemlje, koja će 15. novembra dostići osam milijardi stanovnika

Prema tim projekcijama, demografska mapa sveta promeniće se već za dve-tri decenije, a Indija će do kraja 2023. prestići Kinu kao najmnogoljudnija zemlja sveta.

Isti izvor dodaje da svetska populacija trenutno raste najsporijom stopom od 1950. godine i da bi mogla dostići oko 8,5 milijardi 2030. i 9,7 milijardi 2050. godine. Vrhunac od oko 10,4 milijarde ljudi očekuje se u 2080-im.

Može li planeta da izdrži ovakav rast i gde je tu mesto Srbije? Kako će za dve ili tri decenije izgledati naša "demografska krvna slika"?

- Što se tiče sveta, pokazalo se da ranija predviđanja kako Zemlja neće moći da izdrži prenaseljenost koja joj preti, nisu opravdana - kaže demograf Ivan Marinković iz Instituta društvenih nauka. - Ne možemo očekivati da svetsko stanovništvo unedogled progresivno raste i svedoci smo postepene stagnacije, pa smanjivanja. U naredne tri decenije stope rasta će dodatno pasti. U državama u kojima je stopa rađanja bila visoka, reprodukcija će se smanjiti ispod proste, odnosno ispod dva deteta. Mahom je reč o nekim azijskim i afričkim zemljama. One još neće gubiti stanovništvo jer su mlade, ali će se to odraziti na ukupnu svetsku populaciju.

Prema Marinkovićevim rečima, s vremenom će i one ući u depopulacioni trend. A generalni pad stope fertiliteta povezan je sa globalnim rastom ekonomije i obrazovanjem žena i uključivanjem u privredu. Visok stepen reprodukcije karakterističan je za nerazvijene zemlje i one u kojima su prava žena na niskom nivou. Pošto je u svetu porasla potražnja za radnom snagom, više ne mogu da rade samo muškarci. Kako objašnjava naš sagovornik, u posao su se odavno uključile i žene, a one koje rade ne mogu da rađaju i odgajaju po četvoro ili šestoro dece. One za to više nemaju ni potrebnu "logistiku", jer ljudi najčešće više ne žive u velikim porodičnim zajednicama, tj. zadrugama, kao što je nekada bilo uobičajeno.

Demograf dr Petar Vasić sa Geografskog fakulteta naglašava da je pitanje optimuma stanovništva oduvek zaokupljalo naučnike i da su se teorije i prognoze s vremenom menjale, ali je činjenica da se od 1950. svetska populacija povećala za 2,7 puta, s tim što je rast sve sporiji. Tako je više vremena bilo potrebno da broj "skoči" sa sedam na osam milijardi, nego sa pet na šest.

- Ono što opterećuje planetu nije broj stanovnika, jer on u tom pritisku učestvuje samo sa trećinom. Daleko veći pritisak, čak dve trećine ukupnog pritiska na Zemlju, čini potrošnja. Jedan stanovnik danas troši mnogo više nego ranije i dalje progresivno povećanje potrošnje moglo bi da bude sporno po budućnost - objašnjava Vasić.

Ipak, kada sve uzmemo u obzir, planeta će izdržati broj stanovnika predviđen polovinom ovog veka. Što se tiče Srbije, ona je u višedecenijskoj depopulaciji i kada je u pitanju prirodni priraštaj, odnosno broj rođenih i umrlih, i kada je u pitanju migracioni saldo. Međutim, osim što radna snaga odlazi iz zemlje, činjenica je da strani radnici već neko vreme i dolaze, donekle popunjavajući tražnju za nedostajućim profilima kao što su građevina ili saobraćaj.

- I mi postajemo imigraciona zemlja, kao zemlje Zapada, i to je dobro, jer kada bismo se zatvorili, privreda ne bi rasla. Uvoz mlade radne snage jeste rešenje i razvijene evropske zemlje su to davno shvatile - objašnjava Marinković.

Jedan deo ovih ljudi, na primer, Rusi i Ukrajinci, koji su došli u Srbiju otkad je počeo sukob ovih zemalja, ovde će i ostati. Svi oni će neminovno doneti deo svoje kulture i društvo će se menjati.

Slična je priča u celoj Istočnoj Evropi, koja jedina u svetskim razmerama ima toliku stopu depopulacije. Za razvijene zemlje je karakteristična niska stopa fertiliteta, ali zato imaju veliki broj useljavanja. Latinska Amerika i Azija imaju visok stepen iseljavanja, ali i dalje i visok prirodni priraštaj. Jedino je u Istočnoj Evropi i jedno i drugo nisko.

Budući da veliki broj stranaca koji kod nas dolaze da rade nisu visokoobrazovani, da bismo zadržali određeni stepen obrazovanosti građana, po Marinkovićevim rečima, moraćemo više da ulažemo u prosvetu, nauku i kulturu. Obrazovni prosek mogli bi da nam dignu i Rusi i Ukrajinci, budući da je kod nas došlo dosta đaka, studenata, IT stručnjaka... Za očekivati je da se u izvesnoj meri ponovi situacija posle Oktobarske revolucije, kada su "beli" Rusi u Srbiju, osim ruske salate, doneli i balet, sjajne arhitekte, muzičare i slikare.

I Vasić dodaje da će se demografska slika u zemlji promeniti, posebno s obzirom na činjenicu da jedino Romi, Bošnjaci i Albanci imaju pozitivni prirodni priraštaj. Demografi procenjuju da je u Preševu i Bujanovcu, između 2002. i 2022, zabeležen porast stanovništva za 70 odsto, a popis će pokazati koliko ima onih koji se zvanično izjašnjavaju kao Romi.

- Na prošlom popisu ih je bilo oko 143.000, plus oni koji su se izjasnili kao Srbi, Jugosloveni, Egipćani. Procene demografa su da bi sada moglo da ih bude ukupno oko 800.000, s tim što udruženja Roma najavljuju potencijalno nezadovoljstvo ukoliko se bar pola miliona ne izjasne kao Romi - kaže Vasić.

PORAST U OSAM DRŽAVA

DOK je pad plodnosti primećen u nekoliko razvijenih zemalja, kako kažu u UN, porast stanovništva koji se očekuje u narednim decenijama biće koncentrisan u osam država. To su Demokratska Republika Kongo, Egipat, Etiopija, Indija, Nigerija, Pakistan, Filipini i Tanzanija.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI