PODRŠKA ZA JOŠ VIŠE BEBA, ALI I ZA TATE: Darija Kisić, ministarka za brigu o porodici i demografiju gost „Novosti“ (FOTO/VIDEO)

Za zdravu porodicu potrebni su najpre zdravi i ravnopravni partnerski odnosi, a odluka o potomstvu i broju dece mora da bude zajednička. Svesni smo da na nju značajnim delom utiču finansije, međutim, to često nije odlučujuće, rekla je u intervjuu "Novostima" Darija Kisić, ministarka za brigu o porodici i demografiju.

- U Srbiji danas živi oko 1,5 miliona porodica sa decom, od kojih gotovo polovina ima jedno dete. Naša zemlja se, kao i većina u Evropi, poslednjih decenija suočava sa fenomenom depopulacije. Vrednost jednog od najznačajnijih demografskih pokazatelja, stope fertiliteta je oko 1,5. S obzirom na to da je za prosto obnavljanje broja stanovnika potrebno da ona bude od 2,1, to nam jasno govori da svi moramo da uložimo dodatne napore kako bi poboljšali demografsku sliku Srbije.

*Čini se da je vaš novi resor sličan onom u kome ste donedavno bili, ali ipak se dosta razlikuje. Kakva su očekivanja nepunih mesec dana od preuzimanja funkcije ministra za brigu o porodici?

- Velika je privilegija i čast raditi u Vladi Republike Srbije i novom ministarstvu. Počastvovana sam na poverenju koje su mi ukazali predsednik Aleksandar Vučić i predsednica Vlade Ana Brnabić. Svesna sam odgovornosti koju ova funkcija nosi i spremna za sve nove izazove. Rad u ovom ministarstvu uključuje i intenzivnu saradnju sa drugim resorima, ali i određene aktivnosti koje nisu samo u nadležnosti ministarstva koje vodim. Uostalom, roditelje ne bi trebalo ni da zanima na koji način će nešto dobiti, ali važno je da to ostvare.

*Koliko smo posvećeni brizi za roditeljstvo govori i podatak da je u Srbiji sve više udruženja roditelja koja se bave ovom problematikom, a s druge strane državne mere su poslednjih godina za mame i tate i te kako podsticajne. Da li ste spremni da čujete i glas roditelja?

- Biti roditelj je najlepša i najodgovornija životna funkcija. Jedna od mojih prvih aktivnosti u novom ministarstvu su susreti sa pomenutim udruženjima. Imali su različite predloge za poboljašanje položaja roditelja i dece. Pričajući sa njima, kroz njihova roditeljska, ali i iskustva u njihovom radu, već sam dosta naučila. Uz njihovu pomoć i sama sam uočavala različite nedostatke postojećih propisa. Razgovori su bili konkretni, nadam se da ćemo uskoro moći da predstavimo rezultate tih naših sastanaka.

*Poslednjih meseci dosta se pričalo o ostvarivanju prava na državnu subvenciju za kupovinu prvog stana. Mame, ali i ministarstvo nailazili su na poteškoće. Dokle se stiglo u njihovom prevazilaženju?

- Prvi put država je omogućila subvencije za stanove za mame do 20.000 evra, za sve one koje nisu imale nekretninu, a rodile su dete u ovoj godini. U ovom trenutku je oko 60 pozitivno rešenih zahteva. Očekujemo da će se efekti ove mere videti u narednom periodu, s obzirom na to da je i ova mera sigurno motivisala parove da dobiju dete.

*Šta će biti sa mamama koje su odbijene u prvom krugu zbog kupoprodajnog ugovora?

- Na početku su mnoge žene podnosile dokumentaciju sa kupoprodajnim ugovorom, što je bilo suprotno propisima. Jedino što sada treba da urade jeste da ponovo predaju zahtev, bez prikupljanja nove dokumentacije. Sve žene koje su u momentu rađanja dece ispunjavale uslove za dobijanje ove subvencije će ostvariti prava na ova novčana sredstva. Nažalost, kada ispadne problem on najpre dospe u medije, ali to nam je ovog puta pomoglo, pošto su od tog trenutka žene više vodile računa. To je, u stvari, bio presek posle koga se svaki korak u tom procesu u potpunosti razjasnio.

*Istraživanja pojedinih udruženja roditelja ukazuju da svaka deseta žena u Srbiji posle prvog iskustva u porodilištu više ne želi da rađa. Da li ćete se potruditi da se ta slika promeni?

- Porodilište treba da bude najlepše mesto, kako za mamu, tako i za bebu koja dolazi na svet. Bez obzira na to koje je dete po redu, svakoj mami veoma znači da joj se ukaže posebna pažnja u periodu dok je ranjivija i osetljivija nego inače. Poslednjih godina se mnogo ulaže u zdravstveni sistem, porodilišta su uređena, ali nisu samo goli zidovi i sale ono o čemu treba da brinemo. Mnogo još treba da se radi na poboljšanju odnosa prema porodiljama i trudnicama. Ne zove se džabe ovaj period drugo stanje, dodatna podrška ženama je neophodna. Mislim da je osim stručnog kadra i adekvatnog prostora neophodna i edukacija za pristup porodiljama i trudnicama.

*Da li mame preduzetnice mogu da očekuju da ćete njihova prava izjednačiti sa ostalim?

- Poslednjih godina država je izdvojila značajna finansijska sredstva za podsticaj samozapošljavanja, a samim tim je broj žena preduzetnica porastao. Iako su izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom napravljeni značajni pomaci, ima još dosta prostora za poboljšanje položaja žena preduzetnica. Jedno od prvih pitanja koje ćemo se truditi da što pre rešimo je i pitanje naknade za vreme trudničkog bolovanja, odnosno da i ove mame imaju ista prava kao i ostale majke. Naime, sporno je da žene preduzetnice imaju pravo na 100 odsto naknade jedino ako zatvore firme, a ako preduzeće i dalje radi imaju duplo manje. O tome sam već pričala sa ministarkom zdravlja. Radićemo i na tome da pronađemo način kako da muževi žena preduzetnica mogu da primaju naknadu zbog odsustva radi nege deteta nakon trećeg meseca od njegovog rođenja, u slučaju da žena preduzetnica treba da se vrati na posao. Ta prava imaju sve žene koje su u radnom odnosu, pa zašto ne bi i žene preduzetnice. Hoćemo i želimo da ih podržimo.

*Koje još izmene propisa možemo da očekujemo u narednom periodu?

- Tu je čitav niz predloga, kao što je, recimo, razmatranje pomeranja tačke od koje se računa porodiljsko. Buduća mama danas otvara porodiljsko odsustvo 28 dana pre termina porođaja, ali iskustvo je pokazalo da nastaje problem kada posle 11 meseci od rođenja deteta treba da se vrati na posao. U praksi sada veliki broj žena traži način da produži odsustvo, uzimaju neka druga bolovanja, želimo to da sistemski rešimo. Takođe, planiramo da izađemo u susret i mamama prevremeno rođenih beba koje više meseci provedu na neonatologiji, tako što ćemo im, recimo, produžiti bolovanje za taj period koliko im je dete bilo u bolnici.

*Fiskalni savet je u svojoj nedavnoj analizi izneo stav da bi trebalo povećati dečji dodatak koji trenutno iznosi 3.560 dinara. *Kakav je vaš stav?

- Poslednjih godina se broj dece koja primaju dečji dodatak smanjio za trećinu. Činjenica jeste da se u ovom periodu smanjio i ukupan broj korisnika, ali i da se finansijsko stanje porodica poboljšalo, pa je smanjen broj onih koji ispunjavaju uslove za ovakvu vrstu podrške. Mislim da su to prave mere državne politike protiv siromaštva. Jačati porodicu finansijski, kroz različite stimulacije zapošljavanja. Osnov svega je da dete raste u zdravoj porodici gde roditelji rade i zarađuju.

*Čini se da na rađanje sve manje utiče finansijska situacija, već kulturni obrazac u kome je komfor ispred roditeljstva. Kako se sa tim izboriti?

- U našoj zemlji je više žena sa fakultetskom diplomom nego muškaraca. Školovanje i njegovo trajanje sigurno pomera granicu rađanja. To se pokazalo i u drugim zemljama. Zahvaljujući inicijativi predsednika Vučića, od ove godine imamo dodatne olakšice za studentkinje koje za vreme studiranja rode dete. Koliko država čini jasno je, pored dosadašnje podrške potpomognutoj oplodnji, država će od decembra omogućiti vantelesnu oplodnju sa doniranim reproduktivnim materijalom. Svesni smo da se ne može u kratkom periodu izmeniti demografska slika, ali moramo da pričamo o tome, svakodnevno, u školama, u porodici, a mi smo tu da različitim aktivnostima podržimo bračne parove, da stimulišemo ženu da gradi karijeru i da bude majka.

VELIKA IZDVAJANjA ZA MAME

*A KOLIKO novca je poslednjih meseci država dodatno izdvojila za populacione mere?

- Za žene u radnom odnosu na porodiljskom odsustvu izmenama propisa utvrđeno je da ne smeju da primaju manje od minimalca, a majke čije je dete bolesno sada dobijaju dve naknade - za tuđu negu i zaradu. Za sve to je iz budžeta dodatno izdvojeno tri milijarde dinara, dok je na povećanje roditeljskog dodatka i jednokratne pomoći otišlo još 15 milijardi. Za finansijsku podršku država je izdvojila više od 30 milijardi dinara, dok je za subvencije za stanove obezbeđen dodatni novac.

STIŽEM DA RADIM I SA STUDENTIMA

*DA LI imate vremena i za svoju pravu profesiju i predavanja na fakultetu?

- Stižem da budem i sa svojim studentima. Nažalost, doskora smo imali nastavu samo onlajn, a sada se usklađujem sa kolegama. Volim rad sa mladim ljudima. Mislim da je velika blagodat kada su vam roditelji mladi, zato podržavam mlade da se što pre ostvare kao roditelji.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI