ZA USTANIKE OKIVAO TREŠNJEVE TOPOVE: Kod Paraćina obeleženo 250 godina od rođenja čuvenog kovača Jovana Petrovića (1772-1837)

Jovan Kovač je rođen u Svojnovu kod Paraćina 1772. godine u tadašnjem Osmanskom carstvu, a u njegovom rodnom mestu grupa ljudi iz dva udruženja odlučila je da, bez medijske pompe, obeleži četvrt milenijuma od rođenja svog slavnog sunarodnika.

- Položili smo cveće na Jovanovu spomen-bistu koja se nalazi na Trgu slobode u centru Svojnova, a prigodne reči izrekao je književnik Đorđe Petković, koji je ranije objavio više tekstova o čuvenom Jovanu Kovaču. Spomen-bista u selu je postavljena 1991. godine, ali, nažalost, ne postoji Kovačeva kuća, ni njegovo potomstvo u Svojnovu. Obeležavanje jubileja upriličili su Udruženje za kulturu i umetnost "Logos" iz Svojnova, u saradnji sa Udruženjem ratnih vojnih invalida opštine Paraćin, uz pomoć i podršku Agencije za ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava i municije iz Kragujevca - kaže, za "Novosti", Saša Spasojević, predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida.

Zna se da je rano ostao bez oca, zbog čega se još kao dečak sa rođakom iz Svojnova uputio u Srem, gde je stupio u dobrovoljački vojni odred i sa frajkorima vojevao u Austrijsko-turskom ratu. Istovremeno je, kad god su mu prilike dozvolile, učio kovački zanat. Po završetku tog rata, 1791, Jovan se nastanio u Zemunu i vredno usavršavao zanat kod jednog majstora, ali je tek posle više godina dobio dozvolu austrijskih vlasti da otvori svoju kovačku-sekirašku radnju.

Krajem 1804. je upisan u magistarske knjige kao kovačko-potkivački majstor i član pintersko-kovačkog esnafa. O njegovom velikoj veštini govori podatak da je uspeo sam da otkloni kvar na mašini prvog parnog broda koji je iz Novog Sada doplovio u Zemun, i zahvaljujući njemu nije morao majstor da dolazi čak iz Beča.

Kovač je za vreme Prvog srpskog ustanka od 1804. često iz Zemuna prelazio Savu i pomagao ustanicima u popravci oružja, rizikujući da ga austrijska vlast otkrije i da izgubi sve što je stekao. Okivao je drvene trešnjeve topove koje su Srbi najpre koristili, jer su se od prevelike upotrebe topovi - raspadali. Doprineo je stvaranju prve ustaničke topolivnice u Beogradu. On je jedan top sam izlio od gvožđa i poklonio ga srpskoj vojsci, sa izlivenim svojim imenom. Zna se da je Karađorđe Kovačevu podršku mnogo cenio. Kada je Prvi srpski ustanak kasnije ugušen, vožd je Jovanu poslao pismo u kome mu se zahvalio za sve što je učinio za Srbiju.

- Petrović je preminuo jula 1837. u Zemunu i mnogi znameniti ljudi su došli da isprate na večni počinak čoveka koji nije bio školovan, ali je bio vrhunski majstor i veliki patriota. Mada je umro daleko od rodnog Svojnova, uspomena na Kovača i dalje živi u tom podjuhorskom selu sa leve strane Velike Morave. Otuda i obeležavanje jubileja - zaključuje Saša Spasojević.

IZLIO GRB KNEŽEVINE SRBIJE

PREMA dostupnim podacima, i za vreme kneza Miloša Obrenovića, Kovač, kao ugledni majstor, često je bio pozivan da iz Zemuna dođe u Srbiju. Lio je krstove i zvona za crkve kad god je trebalo. Zvono koje je zazvonilo 1830. godine prvi put na Sabornoj crkvi u Beogradu je on izradio, a kad je Turska Srbiji iste godine hatišerifom dala samostalnost, izlio je grb Kneževine Srbije koji je postavljen na Milošev konak. U miru, Kovač je mnogo doprineo razvoju kulturnog života ondašnje Srbije, a Vuk Karadžić mu je bio jedan od dobrih prijatelja.