SVE SU MASOVNIJE PLUĆNE EMBOLIJE: Učestala teška oboljenja uzrokovana virusom korona

Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić, neurohirurg, porast ove patologije vezuje za preležani kovid 19, i kaže da se sada nedeljno javi po jedan-dva takva slučaja, a ranije je to bilo izuzetno retko.

Ako pacijent kod kojeg se "slučajno" otkrije plućna embolija ima tumor na mozgu, problem se komplikuje: on sa začepljenjem jedne ili više grana plućne arterije trombom iz venskog sistema ne može na operaciju tumora mozga, a dok se leči plućna embolija tumor u glavi može da naraste do veličine kad više ne može da se operiše.

- Prva godina postkovida je pokazala da je potrebno raditi dodatne analize kada je reč o koagulaciji krvi - kaže prof. Grujičić. - Vidimo da je ona potpuno izmenjena u sve većem broju slučajeva, i po tome što je povećan broj plućnih embolija. Oprezni smo, odmah radimo D-dimer, jer plućnih embolija ima jako puno.

To je zbunjujuće i za lekare, podseća ministarka Grujičić, a takvi slučajevi su razlog što se na neurohirurgiji UKCS planira stručni rad na temu šta je primećeno posle kovida.

Porast broja plućnih embolija za pulmologa dr Tatjanu Radosavljević u postkovid periodu nije iznenađenje:

- Pre kovida kad pacijenata sa povišenim D-dimerom odmah smo sumnjali na tromboemboliju pluća, gotovo da smo i bez dodatne dijagnostike znali da je to u pitanju - objašnjava dr Radosavljević.

- Posle kovida, povišen D-dimer, mora da nam signalizira da je pacijent u povećanom riziku od plućne embolije, i da mora da uzima terapiju za razređivanje krvi. Očigledno je, međutim, da se sada suočavamo sa posledicama toga da nijedan dom zdravlja, odnosno kovid-ambulanta, nije radila D-dimer kao rutinsku analizu obolelima od kovida 19. Bilo je čak lekara koji su izričito protiv toga da pacijenti "na svoju ruku" kontrolišu ovaj parametar.

Od početnog "praznog papira" pred lekarima, jer se nije znalo kakva je infekcija novim virusom, kako se leči, niti se znalo za plućne fibroze i ostale komplikacije, kroz praksu se došlo do saznanja da to nije respiratorna, kako se u prvi mah mislilo, nego sistemska bolest.

- Kovid remeti ceo sistem koagulacije krvi, i zato kod većeg broja pacijenata imamo povišen D-dimer, odnosno laboratorijsko-dijagnostički parametar koji potvrđuje prisustvo tromboembolijskih poremećaja - objašnjava dr Radosavljević.

- Nažalost, izuzev bolnički lečenih pacijenata, kod većine taj parametar nije praćen ili je bar takav moj utisak. I sad imamo situacije da nekom "iz punog zdravlja" odjednom jako pozli ili padne i umre.

Doktorka Radosavljević ubeđena je da su slučajno otkrivene plućne embolije mogle biti sprečene praćenjem D-dimera i antikoagulantnom terapijom. Podseća da postoji širok spektar lekova za razređivanje krvi i terapija može da se "stepenuje".

OŠTEĆENjA NA SKENERU

POVIŠEN D-dimer ne znači obavezno i oštećenje pluća jer se organizam nekada sam izbori. Mikroopstrukcije krvnih sudova mogu da se vide samo na snimku:

- U plućima, kad se zatvori krvni sud, napravi se trouglasta senka koja može da ima i malo tečnosti i vidi se samo na skeneru - objašnjava dr Tatjana Radosavljević. - Velike embolije, kada je začepljeno više od 50 odsto cirkulacije, razvijaju prepoznatljivu kliničku sliku, ali postoje i slučajevi kada tromb kroz cirkulaciju ide u mozak i može da dovede do šloga.