RAMONDA ZA 4.700 ŽRTAVA: Na Dan primirja, Trstenik podiže park posvećen žrtvama Prvog svetskog rata (FOTO/ VIDEO)

- Nismo do sada imali pravo spomeničko obeležje u samom Trsteniku posvećeno herojima Velikog rata, želeli smo da ovim parkom u obliku cveta koji simobolizuje stradanje, ali i rađanje našeg naroda i vojske iz pepela, ispravimo tu istorijsku nepravdu - predočava za "Novosti" Milena Turk, predsednica opštine.

- To što će park biti u dvorištu Gimnazije, posebno je važno. Mlađima će biti za nezaborav i opomenu, nosiće beskompromisnu poruku da slobodu i mir treba da čuvamo kao najveće vrednosti.

Kada je Srbija trebalo da se brani, čak 9.700 obveznika iz trsteničkog kraja zadužilo je puške. U ratu su zapadnomoravska sela - desetkovana. Trstenik je izgubio 8,2 odsto stanovništva!

- Nesumnjivo da se taj demografski gubitak odrazio na društveni i politički sistem između dva svetska rata - napominje za "Novosti" Ivan Nešić, profesor istorije u Gimnaziji.

- Obeležja u okviru crkvenih porti podigli su meštani sela Medveđa, Riljac i Poljna. Sam Trstenik se ogrešio, a stradao je, kao i ceo kraj, na frontu, u internaciji, u pandemijama španske groznice i pegavog tifusa.

U Velikom ratu, Moravci su bili neustrašivi. I dobrovoljci i njihovi predvodnici.

Jedan od njih, bio je general Dušan Dodić (1884-1955) iz Milutovca. Odlikovan čak 20 puta. Svi su Dodići učestvovali u oslobodilačkim ratovima i u bitkama se junački držali.

- Dedu, nažalost, nikada nisam video, umro je u izgnanstvu kada sam imao samo četiri godine, ali ta slavna tradicija iz Prvog svetskog rata, brižljivo se čuvala i sačuvala u porodici - posvedočio je za "Novosti" svetski priznati naučnik prof. dr Veljko Milutinović iz Beograda, unuk brigadnog generala Dodića.

Dok je milutovački sin ratovao na zemlji sa svojim vojnicima, izmučen, u stalnom maršu, dotle se na nebu tukao jedan drugi Trsteničanin, rođen u Maloj Sagubini. Zvao se Agaton Zarić (1893-1980). Bio je vazduhoplovni kapetan, vojni pilot. U bitkama na Ceru, Drini, Kolubari, učestvovao je kao borac 4. konjičkog puka. Na Solunskom frontu se vinuo, kao deo 525. srpsko-francuske eskadrile. Preživeo je jedno obaranje. I ponovo je poleteo! Nedovoljno oporavljen, ganjao je neprijatelja sve do Novog Sada.

Iako nije iz Trstenika, u ovom gradu je preminuo veliki Vojislav Voja Tankosić (1880-1915), najodaniji Apisov čovek i neustrašivi pripadnik "Crne ruke". Ranjen je nadomak Velikog Popovića, ali su ga saborci preneli do rezervne vojne bolnice u Trsteniku. Ranama je podlegao posle tri dana.

- Nije poznato do kraja gde je tačno bila prva humka - ispričao je za "Novosti" Gradimir Nikolić, Tankosićev unuk.

- Koliko je bio trn u oku Austrougarima najbolje svedoči da su ga iskopali, fotografisali telo i objavili u novinama. Austrijska i mađarska štampa ekstatično je izveštavala da je "demona svetskog rata, podstrekača ubistva prestolonaslednika, majora srpske vojske, čije je izručenje traženo ultimatumom od Srbije - stigla zaslužena kazna".

No, ni ta fotografija, ni sva patnja Srba u uniformama i njihovih žena i majki, koje su tu uniformu krpile, nisu mogle da zaustave predanost ovih ljudi i njihov doprinos konačnoj pobedi saveznika u Velikom ratu. Ljubičasti cvet sa pet latica i dve lente poput onih na Albanskoj spomenici, danas se u Srbiji, nosi na reveru. U Trsteniku, prostiraće se na 840 kvadrata. Okruživaće ga klupe na kojima će najčešće sedeti - đaci. Neka tu otkriju od koga potiču. Da zauvek znaju - ko su.

REZERVNA BOLNICA U ŠKOLI

- OD prvih dana avgusta 1914. godine radila je rezervna vojna bolnica, ali je prve ranjenike primila iz Kolubarske bitke krajem septembra i početkom oktobra - istraživao je Toma Milenković u knjizi "Trstenik i okolina u Prvom svetskom ratu (1914-1918). - Bila je smeštena u 8-10 prostranih i svetlih učionica i u pomoćnim prostorijama ispražnjene Narodne osnovne škole. Stanje je u njoj bilo kao u ostalim bolnicama: prenatrpanost, nedostatak opšteg i medicinskog inventara, nedostatka lekova i sanitetskog materijala, nedovoljan broj lekara i ostalog zdravstvenog osoblja.

RATNI DNEVNIK GENERALA DODIĆA

KAKVE borbe je srpska vojska vodila tokom Velikog rata, vidi se i iz ratnog dnevnika generala Dušana Dodića, koji je vodio od 27. avgusta 1918. do 24. novembra 1919. godine.

"Ljudi su malaksali usled velikih i smelih marševa i štrapaca, jer ovo je bio jedinstven prizor u istoriji da pešačka trupa u stopu prati konjicu, u toku petnaestodnevnih neprekidnih usiljenih marševa - zapisao je general Dušan Dodić, 12. septembra, 1918. godine. Zbog toga više od pola ljudi hramlje, a usled uboja na nogama. Ali, ravnodušno podnose sve teškoće ovog mučnog marševanja. Uopšte, svi su bili dostojni svojih predaka, koji su za otadžbinu svoje živote polagali!"

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI