SUSRET SA ISTORIJOM, KAKO JE TITO PRESTAO DA PIJE VISKI: Stenogram poslednjeg razgovora Josipa Broza sa generalima Jugoslovenske vojske

U delegaciji su bili general armije Nikola Ljubičić, admiral Branko Mamula, general- pukovnici Dane Ćuić, Džemail Šarac, Petar Matić, Enver Ćemalović, Dane Petkovski, Ilija Radaković, Dušan Vujatović, Bruno Vuletić, Dušan Korać, Radovan Vojvodić, Branislav Joksović, Dušan Ćorković, viceadmiral Tihomir Vilović, general-potpukovnici Bora Čaušev i Branko Jerkić i general-major dr Drago Nikolić.

Tito se susreo sa generalima u 11, a uveče u 19 sati savezni sekretar za narodnu odbranu, general armije Ljubičić, organizovao je večeru sa umetničkim programom na kojem su nastupali Tereza Kesovija, Biljana Ristić, Julija Bisak, Anastazija Nizanova, ansambl

"Tamburica", Folklorni ansambl "Zlatibor" i mali sastav Orkestra garde.

O ovom susretu najistaknutijih generala i Tita, svih ovih godina, kolale su raznorazne mistifikacije, čak se pojavio i "Testament Josipa Broza iz Karađorđeva", navodni Titov "oproštajni govor" koji je publikovao jedan sumnjivi publicista iz Hrvatske.

A zapravo, razgovarali su o aktuelnim svetskim i domaćim problemima. U centru pažnje je bila informacija koju je pribavila vojna obaveštajna služba da se bliži početak raspada Sovjetskog Saveza, prve zemlje socijalizma. Zarad istorijske istine, u prilici smo da prenesemo delove stenograma tog razgovora. Dokument se nalazi u Arhivu Jugoslavije (fond br. 837, fascikla KPR, jedinica opisa P-2/741). Na prvoj strani stenograma rukom je dopisano: "Neredigovano! Neautorizovano!"

NA POČETKU razgovora Tito je govorio o radu na memoarima, a potom su prešli na pregled međunarodne situacije i nova krizna žarišta...

B. Mamula: Ono Vaše upozorenje, druže Maršale, iz Bugojna, upravo o toj situaciji, govori da je to Vaša jedna čvrsta ocjena da se situacija ne poboljšava.

Predsednik Tito: Ne, kakvi poboljšava.

B. Mamula: Ide nazad, žarišta sve više.

N. Ljubičić: Poslaćemo Vam jedan materijal - procenu talijanske obavještajne službe da vidite kako oni cijene. I govori - sad me je admiral Mamula malo podsjetio, juče je imao razgovor sa vojnim izaslanikom sovjetskim. Talijanska obaveštajna služba govori o ovim raketama koje treba da oni instaliraju, da oni žele da nametnu trku u naoružanju Sovjetskom Savezu. I smatraju da Sovjetski Savez trku u naoružanju, odnosno u ekonomskoj toj utakmici, finansijskoj, da oni ne mogu izdržati dugo. Da mogu izdržati najdalje do 1990. godine. Znači, još deset godina. To im je kraj. Tada će doživeti jedan ekonomski slom. I danas im je ekonomska situacija teška. A Zapad i Amerika, pogotovo, s obzirom na njihov ukupni nacionalni proizvod i na njihove finansijsko-ekonomske mogućnosti, smatraju da tu trku mogu da vode dugoročno. Samim tim oni smatraju da će Sovjetski Savez i Istok dovesti u jednu tešku situaciju. Sada se postavlja pitanje - Rusi to sigurno znaju - da im ovi nameću takvu trku - šta će sada Rusi poduzeti. Jer ih oni dovode da će ih tako slomiti. Hoće li oni dozvoliti da budu ekonomski slomljeni ili će oni nešto preduzeti prije. Šta je to prije? Rat? Imamo procjenu načelnika Generalštaba Velike Britanije koji je rekao da će 1980. do 1990. biti prelomne i teške i on predviđa da može biti rat.

Očekuje čak skoro rat u tom periodu.

B. Mamula: On čak govori 1983-1985. da je to taj period.

Predsednik Tito: Nemojte misliti da ja mislim da neće uopće rata biti. Ne mislim. Meni sve izgleda da ide u tom pravcu. Amerikanci bi htjeli da ekonomski ruiniraju Ruse tako da budu nesposobni kao partner, odnosno balans da bude... To sam ja rekao...

N. Ljubičić: Ima još jedan detalj interesantan koji su Talijani izneli. Kaže da su se oni i Rusi dogovorili i da idu na obaranje Homeinija. Da Rusi prave probleme u Kurdistanu i onome gore delu, a oni da idu na drugim sektorima i da mu prave teškoće.

Predsednik Tito: Pa neka ga obore.

N. Ljubičić: Jednima i drugima ovakav pokret u Iranu smeta.

Predsednik Tito: Može biti, može biti.

N. Ljubičić: Ako se Rusi i oni mogu dogovarati za Iran, onda mogu i...

B. Mamula: Samo je interesantno da je danas objavljeno u štampi da je Tudeh partija podržala neposredno Homeinija.

N. Ljubičić: A Gadafi je onoj novinarki talijanskoj rekao, imam tu njegov intervju. Kaže, ona mu postavlja pitanje, završite, čeka me iranska delegacija, idem da rešim pitanje talaca američkih. Da li je stvarno mogao on šta uticati, verovatno da je nešto uticao na Homeinija koga je finansirao ranije.

D. Korać: Čuo sam na radiju da je Savet iranske revolucije doneo krupne odluke i da će biti objavljene.

N. Ljubičić: Izgleda da će pustiti te taoce.

Predsednik Tito: Ne znam šta će biti sa Šahom, nije baš dobro mjesto izabrao.

N. Ljubičić: Izgleda ne može onda da bira, nema izbora.

Predsednik Tito: Skoro je bio komandos iranski i prije tamo nego on. To su Amerikanci tako riješili na polovinu. Pošto oni imaju do 2000. godine, to je još pod njihovom... a drugo, Panama ne može tu biti nešto protiv toga, pa ona je pristala. A njima miriše isto te milijarde dolara.

N. Ljubičić: Oni naftu mogu dobiti od Venecuele, nemaju problema da uvoze naftu od Irana.

Predsednik Tito: Pa i Meksiko ima jako velika nalazišta nafte. Ja kada sam bio tamo, čitavi onaj dio na moru je pun nafte. [...]

N. Ljubičić: Kažu, kad je u pitanju Saudi Arabija, da je neće dati makar išli u rat, jer smatraju da je to za njih životno pitanje. Ako izgube Saudi Arabiju onda su izgubili naftu. Dobro, Iran su donekle mogli i da otpišu, i Saudi Arabiju ne daju, makar išli u rat.

Predsednik Tito: Amerika neće tako lako pustiti. Onda im i Izrael pada. I onda, ne treba se uspavati tu. Rat je vrlo blizu, naročito onda kad je vrhunski već naoružano sve, kad je sa naoružanjem već na vrhuncu. Onda ne znaju u šta će ga drugo upotrebiti nego u rat.

N. Ljubičić: Vidite, ono što Vi govorite za 1936, 1937. godinu, ono doba kada je bilo previranje u svetu. Tako isto ste malo pre rekli, i to je tačno, potpuno previranje postoji i sada. Nikada svijet u zadnje vrijeme nije toliko govorio, i to ozbiljni ljudi, o ratu, i ozbiljne države, kao što govore danas.

Predsednik Tito: Zato naši ljudi i bježe van sa devizama da bi ih potrošili, da ne propadnu (smeh), ala smo mi čudni neki, mi se zbilja ponašamo kao druga Amerika.

N. Ljubičić: Pa i jesmo, druže Maršale, bogati kao druga Amerika. Pogledajte Vi kako naš narod živi.

Predsednik Tito: Pa znam kako živi, ali...

N. Ljubičić: Bolje žive nego Amerikanci.

Predsednik Tito: Bolje živi naš čovjek od prosječnog Amerikanca.

N. Ljubičić: Bolje živi naš čovek obični nego u Americi običan čovek. Buržoaziju da isključimo.

Predsednik Tito: Tamo je velika razlika.

N. Ljubičić: Ali pogledajte koliko malo radi kod nas narod pa kako dobro živi. To nigdje u svijetu nema. Kako se snalaze, ja ne znam... Ali bismo i mi morali da uradimo sve da ne uvozimo pšenicu.

Predsednik Tito: Nama pšenice ne bi trebalo uvoziti.

Dž. Šarac: Tim pre što dosta viskija uvozimo.

Predsednik Tito: Ja sam ga zamrzio, sad ga ja skoro i ne pijem. A pio sam ga prije.

Dž. Šarac: Drug Predsjednik je neki dan ovdje rekao, na sjednici Savjeta za narodnu odbranu, da je čuo, da ste obaviješteni, tako sam Vas razumio, da naši u Trstu kupe za oko 150 miliona dolara viskija.

Predsednik Tito: I to trgovci, obični.

N. Ljubičić: To je samo u Trstu. Sada zamislite dalje.

Predsednik Tito: A država isto uvozi...

ZAŠTO RUSI MRZE AMERIKANCE

MARŠAL Tito je na ovom susretu svojim generalima prepričao i deo razgovora koji je imao sa Džimijem Karterom, predsednikom SAD, prilikom posete Vašingtonu:
"...Bila je čitava vlada i Karter, kad me je pitao on tamo pred svima zašto Rusi njih mrze.

Ja sam im otvoreno rekao zašto. Rekoh, zbog baza koje ste nacifrali oko Rusije po čitavom svijetu, imate svugdje baze. Onda zbog neutronske bombe. Rusi vide da to nije nikakva potreba vama kad imate atomsko oružje kao i oni, možete uništiti jedan drugog atomskim oružjem. Nego, to je izdatak, to je velik ekonomski teret. Vi lako to podnosite jer ste tri puta ekonomski jači od Rusa, a Rusi to znaju. I oni znaju da vi njih na tom pitanju hoćete da srušite i pritisnete. I tako sam mu rekao čitavi niz stvari zbog čega... Ja, rekoh, ne vidim nikakvoga drugog izlaza nego da se sastanete vas dvojica, Brežnjev i Vi - to sam rekao i Brežnjevu, da bi dobro bilo pa da se dogovorite. [...] Sve sam to rekao ovima tamo. Oni nisu se mnogo branili tu, nisu mogli odgovarati na sve to. Bio je Bžežinski tamo. On me samo gleda. Kad im govoriš onako tačno u... činjenicama onda ne znaju šta da odgovore."