DUŠA MILEVE MARIĆ SIJA SA PETROVARADINA: Izložba dr Dušana Jovovića označiće finale programa Evropske prestonice kulture

Poslednji put naša heroina, čiju slavu nije ubledela ni činjenica da smo njenu biografiju zatomili oskudnim podacima, a kosti do danas ostavili u zajedničkoj grobnici sa neznancima na ciriškom groblju, poslednji put u Srpskoj Atini sa suprugom Albertom i sinovima Hansom Albertom i Eduardom boravila je 1913. godine.

Povratak u zavičaj kćerke oficira Šajkaškog bataljona Miloša Marića, rođene sa jednom kraćom nogom ali blistavim umom za fiziku i matematiku, koji joj je 1896. godine širom otvorio vrata Državne politehničke škole u Cirihu, te prve supruge Alberta Ajnštajna, odvijaće se kroz jedinstvenu izložbu "Mileva", u za ovu priliku specijalno rekonstruisanom Muzeju Novog Sada na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Biće to, ujedno, završni program proslave titule Evropske prestonice kulture, dodeljene Novom Sadu. Celogodišnja svečanost započeta je januara ove godine spektakularnom izložbom "Vreme i vaseljena" inspirisanom naučnim dostignućima Milutina Milankovića, a tačku na titulu utisnuće interaktivna multimedijalna postavka "Mileva".

Obe je osmislio naš sagovornik Dušan Jovović.

- Milevu ne vidim kao tragičnu ličnost, već kao svetionik koji je obasjao nauku i stvaralaštvo u ime svih žena sveta. Ovom izložbom, nadam se, plaćamo jedan mali deo duga koji imamo prema njoj - kaže Jovović.

Otkriva nam zatim da njegova izložba neće biti klasična dokumentarna istorijska postavka o liku i delu naše heroine. Ona je plod kreativne upotrebe najmodernijih tehnologija, novih medija, 3D animacije, digitalnog zvuka, holograma ali i klasičnog umetničkog jezika kao što su skulptura, grafički dizajn, crtež, slika... Sve zajedno posetioca uvodi u sam centar priče o Milevi. Priče koja verovatno nikada neće biti potpuno dorečena, niti će u gram izmeriti Milevin udeo u nastanku Teorije relativiteta, ali će pobuđivati ogromnu radoznalost i narednih generacija.

Inspiraciju je Jovović u najvećoj meri crpeo iz pisama koja su ostala iza Alberta i Mileve, a objavljena su decenijama posle njegove i njene smrti. Tu su i pisma koja je Mileva tokom Drugog svetskog rata slala iz Ciriha kumovima Gajinovima u Novi Sad.

- Svako njeno pismo koje sam pročitao miriše na dušu koja je još od najranijeg njenog detinjstva trčala ispred svog vremena, a njene rečenice bile su mi pigmenti boja kojim ću obojiti ovu postavku. Izložba će sigurno otvoriti mnoga pitanja odnosa unutar porodice Ajnštajn, ali baveći se njenom emocijom, talentom i radom, nikad mi nije bila namera da umanjim Albertov značaj i veličinu. Njih dvoje u ovom slučaju ne isključuju jedno drugo - naglašava ovaj umetnik.

Rekonstruisani i obnovljeni Muzej na Petrovaradinu sa izložbenim prostorom od 800 kvadrata, kada radovi uskoro budu privedeni kraju, biće jedan od najmodernijih u Srbiji i moći će, kako naglašava Jovović, i ubuduće da "nosi" najzahtevniju produkciju i postprodukciju na svetskom nivou.

Multimedijalna izložba "Mileva" u Muzeju na Petrovaradinu trajaće tri godine, ali autor Jovović se nada da će prerasti u stalnu postavku. Imali bismo u tom slučaju gotovo vizuelni osećaj da nam se Mileva zaista vratila. Sa Petrovaradinske tvrđave može se dogledati vrh tornja Nikolajevske crkve u kojoj su krštena oba njena i Albertova sina.

Nedaleko je i kuća Marićevih u Kisačkoj ulici, gde je cela porodica boravila u tri navrata, a Novosađani šapatom pokazivali na "šašavog zeta osebujne frizure" kako na biciklu "šparta" ulicama.

DO SEGEDINA I NATRAG

IZLOŽBA "Mileva" deo je IPA projekta Mađarske i Srbije, koji bi trebalo da ustanovi zajedničku turističko-kulturnu rutu kroz dve multimedijalne izložbe posvećene značajnim ženama u kulturi i nauci i tako povežu Segedin i Novi Sad.

BIOGRAFIJA

DR Dušan Jovović završio je fakultet primenjenih umetnosti, a zatim i doktorirao digitalnu tehnologiju i digitalnu sliku.

Osnivač je "Artbeat" umetničke grupe koja je brzo prerasla u jednu od vodećih kreativnih i produkcionih kompanija za nove medije i izgradnju modernih muzeja. Novim medijima i interaktivnom umetnošću se bave više od 20 godina i osmislili su više od 500 projekata, među kojima su neki prvi takvog tipa u svetu, a razumljivi su svima ("Teslin vremeplov" u Berlinu, "Mozaik Velikog rata" u Parizu).