BOLNA ISPOVEST UNUKE JUNAKA STANOJA GLAVAŠA U KRUŠEVCU: Sva tri sina sam dala sam u rat, zato dobijam mesečno 40 dinara
UNUKA vojvode Stanoja Glavaša (1763-1815), jednog od najistaknutijih starešina i junaka u Prvom srpskom ustanku starost je dočekala u Kruševcu, sama i u bedi.
Foto:Wikipedia,FB U Vremenu starog Kruševca
Prema pisanim izvorima iz 30-ih godina 20.veka, Persida Radojković-Glavašević je u svojoj 70.-oj godini živela na periferiji grada u oronuloj kućici.
Sva tri sina poginula su joj u ratovima za oslobođenje Srbije.
-Najstariji moj sin Milan udavio se u Dunavu, prilikom odbrane Beograda - ispovedala se unuka Stanoja Glavaša. - Srednji, Milivoje, ranjen je kod Krupnja i general Tomić, pretpostavljeni mu, uputio ga je sa položaja kući, gde je uskoro umro od zadobijenih rana. Najmlađi, Ljubomir, umro je 1916. godine na ostvru Vidu. Kažu da je bačen u more.
Za ta tri njena sina, koji su dali svoje živote za ovu zemlju, dobijala je “40 dinara invalide i ni pare više”.
- Dok sam mogla ja sam radila i zarađivala sebi hleb - pričala je Persida. - I sada radim, ali se više ne može, jer sam ostarila. Doskora sam mogla da perem rublje, a sada i taj posao koji mi je donosio hleba, ne mogu da radim, zbog bolesti.
Novinare je pozvala da joj pogledaju sirotinjski dom.
-Ovo za mene nije ono, što se zove život, nego nešto strašno, užasno, nešto štoni poneko živinče ne bi moglo da podnese-posvedočila je novinarima unuka junaka.
Persidin deda Milosav, Stanojev rođeni brat bio je obor-knez u Bivolju, danas, delu Kruševca. Tu je odrasla i Persida. Kako se navodi u rukopisu Miloša Stojadinovića “Zanimljiva Čarapanija”, starica je ispričala da je imala pomoć dobrih ljudi, koji nisu bili dužni da joj pomognu.
Nije poznato kako kada i kako je preminula. Ono što je sigurno poznato su zasluge njenog dede. Stanoje Stamatović, poznatiji kao Stanoje Glavaš, hajduk, vojvoda Smederevske nahije bio je oslonac Voždu Karađorđu tokom Prvog srpskog ustanka. Herojstvo, koje je u drami opevao Đura Jakšić, pokazao je u opsadi Beograda, Boju na Deligradu, oslobođenju Topličkog okruga.
Turci su ga iskasapili na Sretenje 1815.godine. Glavu su mu odsekli i okačili na čengele ispred Stambol kapije. Kasnije je vraćena i sahranjena sa telom u porti Crkve Svetog Arhangela Gavrila u Baničini, kod Smederevske Palanke.