NA STOLU NAJČEŠĆE PARIZER I TESTO: Kako se hrani najstarija populacija i koliko na njihov jelovnik utiče kućni budžet

Mnogo je razloga zašto se populacija starija od 65 u velikom procentu hrani nezdravo, a jedan od njih jesu male penzije. Ali, ne samo one.

- Zbog smanjivanja čula, pa i čula ukusa, umanjuje se osećaj gladi - kaže prof. dr Nađa Vasiljević, supspecijalista ishrane u Savetovalištu za dijetetiku Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

- Mnogi upravo zbog toga vole začinjenu hranu, što može biti jako loše zbog njihovih hroničnih bolesti. Poznata je i anoreksija starih, pošto gube apetit zbog problema sa žvakanjem i gutanjem, pa se orijentišu na mekše namirnice. Često meso zamenjuju testom, a onda dolazi do smanjenja nivoa gvožđa u organizmu.

Parizer, kako primećuje naša sagovornica, vole jer je jeftin, mekan i ukusan, a ukusan je zbog velikog procenta nezdravih masti. Iz istog razloga mnogi jedu punomasan sir iako je za njih mnogo zdraviji mlad.

- Imala sam starijeg pacijenta sa dva bajpasa, hipertenzijom, viškom težine, dijabetesom, kome su omiljene namirnice bile kobasice. Kada sam rekla da umesto njih uzme sir, kao iz topa je rekao: "Može, ali samo punomasan!" - kaže naša sagovornica, i dodaje da je jako važno da ljudi u trećem dobu konzumiraju zdrave proteine, jer su im oni neophodni za očuvanje mišićne mase.

Vremenom, mišićna masa kod čoveka opada, akumuliraju se masne naslage, posebno ako se ljudi ne kreću i to može biti okidač za razne bolesti i pogoršanje hroničnih, naročito hipertenzije. Dr Vasiljević preporučuje redovan unos omega tri kiselina, kroz ribu, dva do tri puta nedeljno, vitamina D i B12, koji ne samo da jača nervni sistem, već i pospešuje seksualnu funkciju, veoma važnu za samopouzdanje:

- Osoba uopšte ne mora svakodnevno da jede meso, za dnevni unos proteina dovoljno je i jedno kiselo mleko ili kriška sira. Kvalitet proteina iz riba je takav da jača mišićnu masu i snagu. Može i konzerva tunjevine, ali u njoj je manja količina omega tri kiselina i vitamina D. Najgori izvor proteina je suhomesnato. Dobro je i belance jajeta, a voće treba jesti umereno, zbog dijabetesa, dovoljno je 150 do 200 grama dnevno.

Nutricionista Jasna Vujičić objašnjava da sa starenjem sve više osećamo probleme u funkcionisanju organizma, ćelije se sporije dele i postoji veliki oksidativni stres koji stvara slobodne radikale, a oni nepovoljno utiču na sve organe, tkiva i ćelije. Kao rezultat toga slabi nam vid, sluh, miris, ukus, osećaj ravnoteže, a smanjuje se i broj neurona, što utiče na smanjenje intelektualnih, kognitivnih funkcija.

Ove činjenice ne možemo da promenimo, ali na kvalitet života možemo da utičemo ukoliko vodimo računa o ishrani.

- Kada uđu u neke godine ljudi se ili ugoje ili smršaju. Ukoliko je ishrana neadekvatna, a kretanje minimalno, goje se i povećava im se rizik od arteroskleroze i dijabetesa tipa 2.

S druge strane, mnogo je veća verovatnoća da će smršati, što neretko prati letargija, disorijentacija u prostoru i gubitak apetita ili čak i bolest.

I Vujičićeva je saglasna da penzioneri nemaju dovoljna primanja za kvalitetniju i nutritivno vredniju hranu, ali i apetit smanjuju i neki lekovi koje uzimaju. Mnogi preskoče po jedan obrok iz zaboravnosti, zbog depresije, problema sa zubima i protezama, samoće i opšte slabosti. Dokazano je da stariji bolje jedu u društvu, pogotovo dece i unuka, nego sami.

Mnogima je ceo spektar namirnica nedostupan, jer imaju poteškoća sa otvaranjem konzerve, guljenjem voća, stajanjem pored šporeta dok se jelo kuva...

- Mnoge bolesti koje se javljaju kod starijih rezultat su neodgovarajuće ishrane.

Kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti, dijabetes, osteoporoza i kancer najčešće pogađaju upravo stariju populaciju i svi su vezani za ishranu. Masna hrana se može povezati sa rakom debelog creva, pankreasa i prostate. Faktori rizika obolevanja srca i krvnih sudova rastu sa porastom krvnog pritiska, masnoća u krvi i promenama na krvnim sudovima tokom starenja.

BELI LUK OBAVEZAN

OD začina Vujičićeva preporučuje naročito beli luk, koji poboljšava ukus hrane, ali i cirkulaciju i imunitet. Od čajeva je dobar zeleni čaj, koji je pun antioksidanasa, a dovoljna je šoljica dnevno.

RIBU JESTI TRI PUTA NEDELjNO

STARIJIM građanima preporučuju se namirnice bogate antioksidansima (beta karoten, vitamini C i E, selen i cink), zdravim mastima (semenke, jezgrasto voće, maslinovo ulje, puter od kikirikija, tahini), integralne žitarice (integralni pirinač, hleb od integralnog brašna pšenice, raži, ječma ili pahuljice), sveže voće i povrće, jogurt, kiselo mleko i mladi sir. Od mesa - piletinu, junetinu, ćuretinu i teletinu i obavezno tri puta nedeljno ribu.