"LEGENDE" SU MI I ŽIVOT I PENZIJA: Zoran Dašić Daša, osnivač poznate grupe, aktivan i sada, piše pesme i čita knjige

Ovako bi najkraće moglo da se kaže za karijeru grupe "Legende", dugu skoro četiri decenije. Njihov osnivač, Zoran Dašić Daša, stvorio je više od 150 pesama koje su oni otpevali, napisao je tri knjige, njegova poezija našla se i na stranicama "Antologije savremene satire".

Nebrojano puta nagrađen za trajni doprinos kulturi, oko deset godina član je Udruženja književnika, a ipak, skromno, za "Novosti", kaže da ne može sebe da "stavi u isti koš" sa Mikom Antićem, Andrićem i Mešom Selimovićem.

Svoj radni vek proveo je na televiziji kao urednik muzičkog programa, dok su "Legende" bile hobi, kako Daša sa osmehom navodi, od kog se živelo.

Treće doba omogućilo mu je da se više posveti onome što je započeo, i živeo, tokom prethodnih 35 godina.

- Ne pecam, nemam vikendice, ja pišem pesme, to me ispunjava. Kao i uvek, pričam svoj život, koji je zapravo otpevan kroz našu muziku. Bog mi nije dao glas, ali mi je dao da napišem. Ali, stvaram ih iz duše, za nas. Par pesama sam poklonio drugima, ne prodajem, jer ih ne "štancam". I mnogo čitam. Knjige šire vidike, čak se i svakim novim čitanjem iste, otkrije nešto novo - govori Daša.

Član je i Udruženja kompozitora, kao i Srpske akademije muzičko-scenskih umetnosti.

Šali se da ga ima svuda. Voli da živi, jer dok si aktivan 20 sati dnevno ti živiš, kad to spadne na tri-četiri, e tu si već gotov.

"Legende" nikada nisu išle u korak sa vremenom i komercijalom, ali su bile i ostale autentične. Čvrsto stoje iza svog rada, jer im je glavni imperativ da ih ne bude sramota.

To nažalost, šali se Daša, nikada nije išlo pod ruku sa novcem, ali uz slobodu jeste.

Oni ne sviraju određen žanr već su, kaže, između Balaševića i Zvonka Bogdana.

- Muzika je širok pojam, što bismo se ograničavali. I privatno slušam sve što je dobro, ali, priznajem, najviše bluz, odnosno "Pink flojd", Garija Mura, Pitera Grina... Volim našu izvornu narodnu muziku. To je nasleđe koje treba negovati i strašno sam razočaran što je ne možemo čuti na domaćim radio-stanicama. Niko to više ne pušta, a meni je zaista od svih nagrada kojih je, neskromno ću reći, bilo mnogo, najdraža "Čuvari tradicije" - priča sagovornik.

Želeo je Daša da postane popularan, kasnije je to, s godinama, preraslo u poštovan.

Uprkos karijeri od gotovo pola veka, ovaj se kompozitor, tekstopisac, književnik, gitarista, tamburaš stalno preispituje da li je uradio nešto vredno u životu.

- Govore da sam ekstremno skroman, a u stvari su moje ambicije visoke. Kad su kriterijumi niski brzo se ostvare, onda ostaješ prazan, obuzme te gordost. Sebe nikad nisam smatrao slavnim, ja ne priznajem zvezde. Pomislim i ja ponekad da sam na vrhu, preda mnom gledam ambise i mrak, a onda bacim pogled ka nebu - kako sam mali i kada sam jak - slikovito objašnjava Daša.

- U životu mi se ostvarilo mnogo toga što nisam mogao ni da sanjam, a naravno da ima i ono nešto neostvareno. Zadovoljan sam i da tako ostane, jer dobro je sve dok imaš nešto da te vuče gore.

BORA ČORBA DAO IME IZ ŠALE

ZBOG plakata grupe "Siluete" legende no.1, čiji je Zoran Dašić član bio, nastalo je Daša Legenda. Kasnije kada se iz "Krsmanca" okupilo njih nekoliko sa Borom Čorbom odlazi u PGP da preda ploču.

- Dolazimo kod Stanka Terzića, on strah i trepet. Prihvatio nas je zbog Bore, on nam je bio "garancija". Treba da navedemo ime benda, a mi se nismo dogovorili. Čorba kaže: "Ma, piši tamo Legende". Ekipa iz benda je mislila da se šalimo, a meni je na prvu zvučalo prepotentno. Ipak, ispostavilo se kao pun pogodak, kratko, jasno, provokativno, lako se pamti - otkriva Daša.

SAVA CENTAR NAPUNILI 60 PUTA

"LEGENDE" su 60 puta nastupale u Sava centru, održali su koncerte širom zemlje i regiona, a svirali su i na najelitnijim mestima širom sveta. Nakon koncerta u Klivlendskoj filharmoniji u Ohaju, poklonio im se i zahvalio na čarobnim zvucima Srbije čovek u zlatno belom odelu.

- Nema on pojma ko smo mi, a ni mi ko je on. Nema ni veze, bilo je jedino bitno da je on nas identifikovao sa Srbijom. Kasnije smo saznali da je to u stvari bio najveći živi dirigent, Nemac, koji je nasledio čuvenog Karajana - kroz smeh priča Daša.