ŽENE NA SELU ZAVISNE I OBESPRAVLJENE: Najranjivija kategorija u ruralnim područjima u Srbiji godinama unazad su vremešne paorke

Ne ostvaruju uvek pravo na penziju, a donedavno nije postojao ni zakonski osnov da im se vrednuju brojni sati koje provode u neplaćenom kućnom radu, vodeći brigu o drugim članovima porodice, o domaćinstvu i o poljoprivrednom gazdinstvu, rekla je Jelena Stojanović, zamenica zaštitnika građana za rodnu ravnopravnost.

Činjenica je da su one koje žive na selu, posebno starije dobi, jedna od najranjivijih kategorija stanovništva. Otežan im je pristup zdravstvenim, socijalnim i drugim uslugama u zajednici, kao i javnom prevozu. Neretko se dešava da su izložene nasilju i zato ih treba osnažiti da ga prepoznaju i prijave.

- Sve one trebalo bi da se obrate zaštitniku građana u situacijama kada smatraju da su im prava povređena ili kada nadležni nisu preduzeli mere iz svojih nadležnosti kako bi one ostvarile svoja prava - istakla je Stojanovićeva.

Nataša Todorović, iz Crvenog krsta Srbije, naglašava da približno četvrtina stanovništa Evrope živi u ruralnim oblastima i u većini zemalja starenje stanovništva je ovde brže i izraženije nego u urbanim sredinama. To nema veze sa polom, već sa savremenim načinom života.

- Interne migracije selo-grad i promena porodične strukture dovode do sve veće izolacije starijih koji žive na selu. Za one koji su u udaljenim seoskim sredinama ovakva situacija predstavlja pogoršanje kvaliteta života i smanjenje nivoa socijalne podrške, koji karakteriše nedostatak zdravstvenih i socijalnih usluga - kaže Todorovićeva.

Istraživanja pokazuju da u različitim delovima Srbije paorima nedostaju drugačije stvari. Tako u selima u blizini velikih gradova starijima fale gerontodomaćice, dok, recimo, u ruralnim područjima na jugu Srbije glavni problem je što im se šuma krade, a vremešno stanovništvo nije u stanju da zaštiti svoju imovinu.

Subjektivni doživljaj života starijih, uglavnom žena, na selu je jako loš. Svaka četvrta smatra da živi loše ili veoma loše, a više od polovine se izjasnilo ni dobro ni loše.

Kada govorimo o odnosu prema starijima na selu, oni su najčešće nezadovoljni odnosom u opštinskim službama, zatim u zdravstvenim i ostalim institucijama u gradu. Nemali deo je nezadovoljan i odnosom ukućana.

Problemi postoje naročito u vlasništvu nad nepokretnostima, pa su tako žene isključive vlasnice samo u četvrtini slučajeva, zajednička svojina postoji kod 0,3 odsto nepokretnosti, dok su žene suvlasnice u 12,8 procenata.

MUŠKARCI DOMINIRAJU

ŽENE su u 40,4 odsto slučajeva do nepokretnosti došle nasleđem, poklonom su postale vlasnice 36,3 procenta, a od sve imovine stečene kupoprodajom žene poseduju 43,7 odsto.

Iako zakoni u Srbiji koji uređuju imovinske i nasledne odnose ravnopravno tretiraju žene i muškarce, običajne patrijarhalne norme, obrasci nasleđivanja koji i dalje često idu u korist muških naslednika dovode do toga da oni i dalje dominiraju među vlasnicima zemljišta i nepokretnosti, naročito u ruralnim područjima.