ZABRANJENI DVOBOJ ZBOG - AVIONA: Kako su se dva srpska velikana pre sto godina sukobila kod Vršačke kule

Vinovnici tog oružanog sukoba bili su ni manje ni više nego naš čuveni književnik Miloš Crnjanski i velikan jugoslovenskog vazduhoplovstva Tadija Sondermajer. Crnjanski je tada imao 33, a Tadija 34 godine.

Njihov dvoboj izazvale su banalne nesuglasice oko toga čije bi avione trebalo da kupi Nacionalni avio-klub. Crnjanski, kao tadašnji urednik vojnog lista „Naša krila“, smatrao je da bi to trebalo da budu nemačke letelice, dok su ratni oficir Sondermajer i još četvorica njegovih kolega bili za to da one budu francuske proizvodnje.

Pale su u toj raspravi i teške reči i optužbe, pa ih je plahoviti Crnjanski, ošamarivši svu petoricu svojim belim rukavicama, izazvao na dvoboj. Jedino je Sondermajer prihvatio.

Te 1926. godine u Srbiji su dvoboji bili strogo zabranjeni. Zato je Crnjanski, inače rodom iz južnobanatskog sela Ilandža, predložio da se obračunaju u Vršcu, jer su u Vojvodini u to vreme još važili pojedini austrougarski zakoni.

Sa sreskim načelnikom u tajnosti je dogovorio da ukoliko neko od njih dvojice bude ubijen, ispadne kao da je stradao u lovu. Nabavio je i dva identična starinska pištolja (jedan za sebe, drugi za protivnika), napravljene baš za dvoboj, a koja mu je ustupila porodica Dunđerski.

Sam dvoboj obavljen je prema starinskim protokolima, u prisustvu sekundanata – svedoka koji su morali da prisustvuju tom činu. Nakon odbrojavanja koraka, Crnjanski je, kao izazivač, imao pravo prvog pucanja. Promašio je. Tada ga je Sondermajer nanišanio, ali je posle nekoliko trenutaka na francuskom rekao „Odustajem“ i ispalio hitac u vazduh. To je Crnjanskog još više razbesnelo. Tražio je da ga oficir ubije, ali su sekundanti prekinuli dalji okršljaj.

Druga verzija ovog dela priče je da je Sondermajer tri puta pokušao da povuče oroz, ali da u tome nije uspeo, jer, navodno, nije umeo da barata tim starinskim oružjem.

Kako god, ishod ovog zabranjenog i tajnog dvoboja zasigurno je pozitivno uticao na srpsku istoriju. Jer, samo godinu dana kasnije Sondermajer je postao prvi čovek koji je preleteo distancu od 15.000 kilometara (od Pariza do Bombaja) i time zadivio Evropu, dok je Crnjanski nedugo zatim Srbima ostavio u amanet jedno od najznačajnijih književnih dela – „Seobe“.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI