POMOĆ KOČI STARA TEHNOLOGIJA: Sistem socijalnih karata u praksi se kod nas ne primenjuje ni gotovo osam meseci od donošenja zakonskog okvira

Problem je, prema saznanjima "Novosti", u zastarelom kompjuterskom programu za njihovo prikupljanje.

Prema rečima Mirjane Veljović, predsednice Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti, teško da će odredbe ovog propisa zaživeti zbog loše opreme, zastarelih instalacija i problema sa mrežom.

- Kada i počne da se primenjuje zakon, pojaviće se novi problemi, jer podatke unose zaposleni, a njih je sve manje u centrima za socijalni rad - kaže naša sagovornica.

- Prema pravilniku o broju zaposlenih u socijalnoj zaštiti, sada već nedostaje oko 1.800 radnika. To znači da su oni preopterećeni poslom, a primenom ovog propisa dobiće dodatna zaduženja da prikupljaju i obrađuju te podatke.

S druge strane, u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja tvrde da je primena Zakona o socijalnoj karti počela 1. marta ove godine i da je registar u primeni od strane korisnika podataka propisanih navedenim zakonom.

- Uspostavljanje registra i njegova primena podrazumeva da se podaci razmenjuju između nadležnih institucija, propisanih u članu 15 Zakona o socijalnoj karti. Cilj je da se omogući bolja kontrola socijalnih davanja i pravednija raspodela novca za najugroženije kategorije - navode u Ministarstvu.

Nadležni su zakon predstavili kao važan iskorak ka unapređenju sistema socijalne zaštite, a kako navode u A11 Inicijativi za ekonomska i socijalna prava, na ovaj način uvodi se automatizacija u odlučivanju centra za socijalni rad i algoritam, koji će sabirati sve lične podatke o korisnicima pomoći i time kreirati njihovu socijalnu kartu.

- Glavni argument je bio da u sistemu socijalne zaštite ne postoji razmena podataka i da se zbog toga socijalna pomoć ne isplaćuje onima kojima je najpotrebnija. Sada, sa uplivom tehnologije, ovakve greške neće biti moguće. Odluka o tome da li neko ima pravo da bude na socijalnoj pomoći ili ne, ostavlja se kompjuteru na odlučivanje. Algoritam vas neće pitati da li možete da prehranite sedmočlanu porodicu sa 14.000 dinara od socijalne pomoći, niti koliko koštaju knjige za školu, metar drva za ogrev, niti da li je neko u porodici bolestan i potreban mu je novac za lekove - kažu u A11.

Na ovaj način, došlo je do potpune dehumanizacije procesa, a u isto vreme i do nemogućnosti kontrolisanja i nadzora postupaka, jer algoritam nije transparentan i nije dostupan javnosti.

Zakon, smatraju u ovoj organizaciji, uvodi sistem "povezanih lica", čiji se prihodi takođe prate. U ovu grupu spadaju gotovo svi - supružnik, bivši supružnik, vanbračni partner, bivši vanbračni partner, deca i srodnici, staratelji i hranitelji ako žive u zajedničkom domaćinstvu, i pastorčad, očuh i maćeha. Ukoliko povezano lice ima dovoljno visoka primanja, podrazumeva se da će izdržavati i osobu koja traži socijalnu pomoć.

- Davanje mogućnosti algoritmu da sam odlučuje o gubitku prava dovodi do ozbiljnog kršenja prava najugroženijih građana i građanki. Umesto "tehnoloških" prečica, potrebno je kreirati sveobuhvatan pristup reformi sistema socijalne zaštite, sa posebnim fokusom na poštovanje ljudskih prava - smatraju u A11.

SVAKO PRAVO SPECIFIČNO

KADA je u pitanju prikupljanje podataka, u Ministarstvu za rad naglašavaju da se ne obrađuje isti set podataka za sva prava, budući da je svako pravo specifično i zahteva drugačije podatke.

- Nisu tačne tvrdnje da se prikuplja i obrađuje 140 podataka o ličnosti, već samo oni koji su propisani Zakonom o socijalnoj karti i oni se koriste za rešavanje upravnih postupaka - kažu u Ministarstvu.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI