TRI SVETINJE NA KORAK DO NEBA: Na vrhu Troni je i grob oca nacije Makariosa (FOTO)

Od njih, čak 10 su, zbog svojih fresaka uvršteni na Uneskovu listu Svetske baštine kao jedinstvena svedočanstva veličanstvene arhitekture i umetnosti Vizantije.

Dok smo vijugavim putem polako osvajali metar po metar moćne planine, stigli smo na Troni, jedan od vrhova Trodosa. Uzdigao se 1.450 metara iznad mora, čini se da je po suncu na korak do neba i raja, a da u tmurnim, kišnim danima čudesno prkosi munjama i gromovima. Baš na ovom vrhu nalaze se za kiparske Grke tri sveta mesta: manastir Kikos, Bogorodičin tron i grob Makariosa Trećeg, oca nacije, arhiepiskopa Kiparske pravoslavne crkve i prvog predsednika nezavisne Republike Kipar.

- Kada dođe moj sudnji dan, sahranite me na vrhu Troni. Što bliže manastiru Kikos. I neka grobnica bude takva da moj grob uvek osvetljava sunce sa istoka - glasio je arhiepiskopov amanet.

Vladičin zavet i samo mesto koje je izabrao za svoju večnu kuću neodoljivo podsećaju na Njegoša i Lovćen, osim što su kiparski Grci poslednju želju svog arhiepiskopa i vladara potpuno ispoštovali.

Pešačkom stazom, ograđenom dugim zidom na kojima su mozaici mnogobrojnih starozavetnih i novozavetnih svetaca, i "stražom" zelenih kedrova koračamo prema vrhu Troni. Litice sa obe strane staze i božanstven pogled na gotovo celo ostrvo. Na kraju staze zemunica, iznad ulaza u nju - krst. Unutra zidovi i svod obloženi klesanim kamenom, a na sredini grob od crnog mermera - večna kuća arhiepiskopa Makariosa. Vojnik na počasnoj straži. Tišina. I samo svetlost koja kroz stilizovani prozorčić dolazi sa istoka i uvek dodiruje grob. I nedaleko je manastir Kikos. Sve kao u vladičinoj poslednjoj želji.

Znamo da je Kikos svetinja mnogo poštovana širom pravoslavnog sveta, ali zašto je arhiepiskopu Makariosu bilo toliko važno da počiva blizu njega? Odgovor nam daje Mirja Stasuli, vodič grupe srpskih novinara, koja je nedavno posetila Kipar:

- Manastir Kikos je najpoznatiji, relikvijama najbogatiji i najvažniji manastir na Kipru, a osnovao ga je u 11. veku vizantijski car Aleksije Prvi Komnin. Tokom svoje istorije duže od 900 godina, uvek je bio utočište za vernike. U njega je, posle smrti majke i kratkotrajnog šegrtovanja u selu blizu ove svetinje, došao Mihail Hristodulu Muskos. Postao je iskušenik, a potom 1926. u Kikosu se zamonašio kada je imao svega 13 godina. Na postrigu je dobio ime Makarios. U ovoj svetinji se školovao sve do 20 godine.

Potom je krenuo na dalje obrazovanje, za životom koji ga je vodio trnovitim putem punom iskušenja, sve do poslednjeg dana ovozemaljskog života.

- U Nikoziji je završio gimnaziju, a 1942. diplomirao je teologiju na Univerzitetu u Atini. U to vreme bio je član pokreta otpora protiv nacističke Nemačke. Po oslobođenju nastavio je studije u Bostonu. U to vreme, 1948, hirotonisan je za episkopa Kitijuma Pravoslavne crkve Kipra. U otadžbini je stupio u vezu s pokretom otpora protiv britanskih kolonijalnih vladara i ubrzo je, 1950, jednoglasno izabran za arhiepiskopa Pravoslavne crkve Kipra i etnarha grčkog naroda na ovom ostrvu - priča nam Stasulijeva.

Britanci su ga uhapsili i internirali na Sejšelska ostrva, a kada su ga oslobodili, zabranili su mu povratak na Kipar. No, njegovu nameru da se bori za nezavisnost Kipra nisu slomili. Makarios se vratio u zemlju i na izborima 1960. postao prvi predsednik nezavisne Republike Kipar.

Najveća želja arhiepiskopa i naroda bila je ostvarena, Makarios je u Beogradu bio na osnivanju pokreta nesvrstanih. Ugostili su ga Tito i patrijarh German. Ali, napetosti na ostrvu nisu se smirivale, započele su političke i međunacionalne tenzije između Grka i Turaka. Preživeo je četiri atentata i jedan državni udar. Tokom 17 godina, tri puta je biran za predsednika. Tokom njegovog poslednjeg mandata, Turska je jula 1974. izvršila invaziju na Kipar i zemlja je od tada podeljena "zelenom linijom".

- Preminuo je iznenada, 3. avgusta 1977. u Nikoziji. Zvanično od posledica srčanog udara, ali mnogi kiparski Grci i dan-danas ne veruju u zvaničnu verziju, većina smatra da je možda otrovan - kaže nam Mirja Stasuli. - Njegovoj sahrani prisustvovala su 182 zvaničnika iz 52 zemlje i više od 250.000 građana koji su od Nikozije do 90 kilometara udaljenog brda Troni napravili špalir kroz koji je prolazio kovčeg sa telom oca nacije. Počiva na mestu koje je sam izabrao, blizu svetinje koja je u njegovom životu bila prekretnica.

SPOMENIK

NA platou odakle počinje staza koja vodi do grobnice arhiepiskopa Makariosa nalazi se njegov monumentalni bronzani spomenik. Spomenik je ovde postavljen 31 godinu posle arhiepiskopove smrti. Na brdo Troni prenet je 2008. godine iz Nikozije, gde je bio ispred Arhiepiskopskog dvora.

MANASTIR I BOGORODIČIN TRON

MANASTIR Kikos, kako se veruje, nastao je zahvaljujući kiparskom pustinjaku Isaiji, koji je molitvama iscelio ćerku cara Aleksija Prvog Komnena, za šta je nagrađen ikonom Majke Božije, koju je naslikao apostol i jevanđelist Luka. Car je dao sredstva i za izgradnju manastira u planini, a u njemu se i danas nalazi ova dragocena čudotvorna ikona, pred kojom se mole vernici iz celog sveta. Nalazi se ispred ikonostasa i optočena je srebrom, ali dopola prekrivena platnom. Fotografisanje je zabranjeno, ali je iguman manastira, čuvši da smo iz Srbije, dozvolio da iz daljine slikamo vernike dok se mole. Neposredno uz arhiepiskopov grob nalaze se i mali hram posvećen ikoni Bogorodice iz manastira Kikos i Bogorodičin tron.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI