ĐEDO I DANAS SABIRA VERNIKE: Dve godine od upokojenja mitropolita Amfilohija, narod obilazi njegovo večno konačište u Podgorici

Koji je "varnicu topline ubacio u ohladnele grudi Crne Gore", preporodio je i ugrejao joj srce pravoslavno. Uz narod sveštenstvo, monaštvo, arhijereji SPC ljube belu mermernu ploču ispod koje počiva morački tajnovidac. Bezbroj ruža položeno je oko ploče na kojoj su belezi slobode i pravoslavlja. Orao raširenih krila, čini se, samo što se ne vine iznad Podgorice i zakrili je, kao što je i mitropolit Amfilohije brižno štitio svoju pastvu.

- Nedostaje nam - kaže u razgovoru za "Novosti" podgorički sveštenik Branko Tapušković. - Otkako je u Crnu Goru došao pre više od trideset godina, od tada počinje velika duhovna obnova, pre svega vere u narodu. Duhovna obnova je svoj vidljivi izraz dobijala i u obnovi hramova i manastira. Ta svetinje je obnovio narod sa svojim mitropolitom Amfilohijem i sveštenstvom onog momenta kad je obnovio, vaskrsao u sebi veru u Boga. Njegovo ogromno nasleđe je duboko utkano u ponos naše države.

Mitropolit Amfilohije je bio svestrana ličnost - duhovnik, diplomata, prevodilac i pesnik, koji je imao ogroman ugled u svetu. Pa iako je svim svojim bićem ispunio monaški zavet, predajući sebe u službi Hristu, ostali su kod njega prepoznatljiv morački duh i humor.

- Nekada smo bili u dilemi da li nam priča kao episkop ili kao Moračanin - dodaje otac Branko. - Ja sam iz Rovaca i to su dva plemena koja se graniče. Bila je jedna šaljiva situacija na slavi manastira u blizini. Mati igumanija je bila pozvala hor "Sveti apostol i jevanđelista Marko" iz Podgorice da učestvuju na liturgiji. Da li su bili malo uspavani, ili je bilo nešto drugo u pitanju, ne znam, ali uglavnom, delovali su umorno. Više volim da liturgija bude dinamična i onako, kroz dveri, suflirao sam dirigentici da ide sa odgovorima malo brže. A mitropolit Amfilohije, primetivši moju reakciju, ne okrećući glavu prema meni, onako u molitvenom stavu odjednom reče: "Polako, Branko, žuri li ti se to u carstvo zemaljsko?"

U svom čovekoljublju mitropolit Amfilohije se nadao za sadašnjeg predsednika države Mila Đukanovića da će se u jednom momentu vratiti veri i svojim korenima.

- Nakon službe u manastiru Duga, mitropolit u opuštenoj atmosferi i uz kafu glasno reče: "Čoveče božiji, ima onaj Đukanović darova", a meni đavo ne dade mira, pa izgovorih: - Ima vladiko, ali pogrešno usmerenih. Sve to je izazvalo smeh.

Bilo je i drugih duhovitih situacija.

- Sećam se kada je gradonačelnik Podgorice Zoran Knežević jednom prilikom na sastanku u manastiru Ždrebaonik ponudio mitropolitu Amfilohiju da se učlani u DPS, kada mu je mitropolit odgovorio: "Čoveče, pa meni je mala vasiona, a ne tvoj mali DPS!"

Tapušković podseća da su se sveštenici ponekad ljutili što mitropolit Amfilohije više pažnje poklanjao običnom čoveku, verniku, negoli njima. Ali im je vladika uvek znao odgovoriti: "Sačekajte vi, bitniji mi je narod."

- Imao je Amfilohije jednu meru čovekoljublja, strpljenja za svakoga. Govorio bi: "Ajde, blago meni, ajde, dobri moj, pa da se popravljamo."

Najteži trenutak u njegovom životu bio je kada je Crna Gora priznala lažnu državu Kosovo.

- Nije mogao da prihvati da se njegova Crna Gora, koja je živela i disala Kosovom, odriče svete srpske zemlje. Onda je došao i nakaradni zakon o slobodi veroispovesti, pretnja da će svetinje biti otete. Usledili su besani dani i noći - i kako dalje? Ali desile su se litije. Ni mitropolit Amfilohije, a ni mi sveštenici nismo mogli da sanjamo da će narod na takav veličanstven način odreagovati na odbranu svetinja. Ono je zaista bilo čudo Božije. Sećam se, narod se u noći izglasavanja zakona skupio na mostu, pa kod hrama. Nema šta, rešili smo da idemo da svedočimo Hrista, a hoćemo li postradati, niko u tom času nije znao. I sve je prošlo u savršenom miru. Jesu postradali poslanici Demokratskog fronta, ali to je njihov doprinos opštoj borbi - dodaje sveštenik Tapušković.

Pred kraj ovozemaljskog života mitropolit je na izborima 2020. izašao da glasa - da još jednom odbrani svetinje. Prvi put je glasao na referendumu 1992. godine za očuvanje savezne države, i pre dve godine drugi put. I oba puta je pobedio. U mnogim dešavanjima koja su potresala Crnu Goru najteže su mu padala ona u prestonom gradu.

- Bolna rana bilo mu je Cetinje i Cetinjani. Ali, nadao se da će se Cetinjani popraviti. Forsirao ih je možda više nadajući se da će ih pridobiti. Ljutili smo se na njega, jer nije samo Cetinje Crna Gora, ima i drugih krajeva - dodaje otac Branko. - Prilikom njegovog ustoličenja sećam se proročkih reči Matije Bećkovića - "Sveti Petar Cetinjski je postao svet zato što je zaludu izmirivao zavađena crogorska plemena. I ovaj ima dobre šanse".

Mitropolit Amfilohije usnuo je 30. oktobra 2020. godine, uoči praznika Svetog Petra Cetinjskog. Po sopstvenoj želji, sahranjen je u kripti Sabornog hrama u Podgorici 1. novembra, a svetu liturgiju služio je patrijarh srpski Irinej. Protojerej-stavrofor Dragan Mitrović, starešina hrama, vajar i autor gotovo svih ornamentika na Sabornoj crkvi, planirao je da uradi jedan sarkofag. Međutim mitropolit je želeo da to bude skroman monaški grob i sve troškove lično je platio od svoje penzije.

Zdravstveno stanje mitropolita naglo se pogoršalo početkom oktobra kao posledica obostrane difuzne upale pluća koja je bila uzrokovana virusom korona, iako je mitropolit bio negativan na koronu desetak dana. Upokojio se a da sabrani oko njega nisu znali kad, iako su ga pažljivo gledali. Nije bilo uzdaha, niti grča na njegovom licu. Odlepršao je Gospodu kao ptica…

SLIČAN NjEGOŠU

MEĐU onima koji obilaze konačište mitropolita Amfilohija je i književnik Milutin Mićović, brat vladike Joanikija.

- Zaborav je prirodna nesreća, kako čoveka pojedinca, tako i naroda. Ali ima leka i od zaborava. To su ljudi, obdareni božanskom lučom, koja obasjava čovekov tamni prostor bića. Takav stvaralački duh u našem narodu i našoj kulturi bio je Njegoš. Takav ili vrlo sličan čovek bio je i mitropolit Amfilohije, naslednik Njegoša. I on je bio nosilac božanske luče koja je obasjavala njegovu ličnost, ali i jamu narodnog zaborava. Dve su godine otkad je otišao između nas, ali isto tako osećamo da je nekim drugim životom prisutan u našem realnom životu - kaže Mićović.

UNA OBILAZI ĐEDA

KUMČE i miljenik Amfilohija, malena Una Rajović (10) sledi mitropolitov put. Ona je jedna od najmlađih junaka litija, koja je sa Đedom sa visokopodignutom ikonom Majke Božije u rukama koračala ka jednom cilju - odbrani svetinja.

- Una obilazi mitropolitov grob, ide na službe i svojim drugarima sa radošću recituje pesme blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija - kaže za "Novosti" njen otac Petar Rajović.

PREDOSETIO KRAJ

MITROPOLIT Amfilohije je za svoga života odredio da počiva u kripti Sabornog hrama u Podgorici.

- Par godina pre upokojenja odredio je mesto i rekao: "Tu ćete da me smestite." Kad je mitropolit Amfilohije rekao ocu Justinu, koji je bio uz njegovu bolničku postelju, tri dana pre smrti: "Ajde, pakuj stvari i za Lučindan moramo da budemo na Cetinju." Očigledno mu je Bog javio kad će ga prizvati u carstvo svoje - kaže otac Branko.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI