PRESUDU ZA UBISTVO ČEKAJU KOD KUĆE, BEZ NANOGVICE: Presudu za najteža dela neki čekaju iza rešetaka, a drugi u kućnom pritvoru

Relić je čekao pravosnažnu presudu za ubistvo Miloša Stojanovića na Adi Huji, 2019. godine, za šta je prvostepeno osuđen na osam i po godina zatvora. Od prebijanja Lilića, on se nalazi u bekstvu.

Prema rečima advokata Zorana Živanovića i Momčila Bulatovića, neobično je da neko dobije kućni pritvor bez elektronskog nadzora ukoliko je već prvostepeno osuđen za ubistvo. Iako zakon za određivanje zabrane napuštanja stana ne propisuje ograničenja s obzirom na težinu izvršenog dela, ovo se obično smatra blažim oblikom kontrole.

- Naša zemlja je ranije često dobijala kritike zbog neosnovano dugog pritvora - kaže Živanović.

- Okrivljeni su dugo sedeli u pritvoru zato što nam postupci predugo traju i zato što se u tri godine održi svega 15 ročišta. Kada je reč o teškim krivičnim delima, obično se u početku odredi običan pritvor, pa, ako se postupak ne okonča za dve-tri godine, okrivljeni može dobiti kućni pritvor sa ili bez elektronskog nadzora.

Ovo se dešava, objašnjava Živanović, i kada presuda bude ukinuta i postupak se vrati na ponovno odlučivanje, ali i ako je optužba na "klimavim nogama".

Kućni pritvor formalno može biti izrečen za svako delo, ali u praksi se, ipak, najčešće primenjuje za lakša krivična dela, bez elemenata nasilja.

- To je jedna od mera za obezbeđivanje prisustva okrivljenog na suđenju, ali ovde ne postoji ujednačena sudska praksa u kojim situacijama se određuje običan pritvor, a u kojima kućni - kaže Momčilo Bulatović, predsednik AK Beograda.

- Tako neko za veću količinu droge može da dobije samo zabranu napuštanja stana, dok drugi za manju količinu sedi iza rešetaka dve godine. Neko zbog ubistva može da ostane kod kuće, a drugi budu godinama u klasičnom pritvoru, pa ih sud na kraju oslobodi, oni tuže državu i dobiju milionske odštete.

Advokat Viktor Gostiljac podseća da Zakonik o krivičnom postupku propisuje dužnost svih uključenih organa da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme.

- To je krajnja mera, koja se određuje samo izuzetno i koja se uvek zamenjuje blažom, kao što je pritvor u kućnim uslovima, kada se za to steknu uslovi. Intencija u razvijenim pravnim sistemima je da se on što češće primenjuje, što kod nas nije slučaj, već ustanova klasičnog pritvora ima primat. Generalno, pritvor se ovde određuje vrlo lako, ume da traje godinama i poistovećuje se sa kaznom.

Prema zakonu, sud može okrivljenom, pored zabrane napuštanja stana, odrediti i zabranu da koristi telefon i internet ili da prima posete. Može mu izreći i zabranu posećivanja nekih mesta ili napuštanje dela grada ili grada. Ako ima nanogvicu, kontrolu njegovog kretanja vrši poverenik, a ako je nema, policija ga kontroliše telefonom i iznenadnim proverama kod kuće.

IZ STANA U ZATVOR

OPRAVDANOST mere zabrane napuštanja stana ispituje se u svakom konkretnom slučaju, i do nje se, po pravilu, teško može doći kada govorimo o izvršenju teških krivičnih dela, kaže Gostiljac:

- Ukoliko lice kome je određena ova mera prekrši izrečenu zabranu, protiv njega će sud verovatno odrediti klasičan pritvor, budući da blaža mera nije ispunila svrhu.