PREVIŠE INTERNETA, A PREMALO REČENICA: Logoped Valentina Gmizić o poremećaju govora dece čemu doprinose i savremene tehnologije

Uzroci su mahom povezani sa promenama u trudnoći,na porođaju i u prvim godinama života deteta, a kao sve ozbiljniji uzročnik nameće se i prekomerna prepuštenost dece jednosmernim sadržajima TV stanica i interneta.

- U razvojnom dobu manifestacije patologije verbalne komunikacije veoma su različite i mogu se odnositi na govor, jezik, glas, čitanje, pisanje, računanje. U kliničkoj praksi, najčešće se sreću govorno-jezički poremećaji - alalija (potpun nedostatak govora ili teškoće u ekspresivnom govoru), razvojna disfazija (govor ispod uzrasnog nivoa deteta), zatim fonološki poremećaji tj. dislalije, disleksije, disgrafija, mucanje, kao i pervazivni razvojni poremećaji (npr. to je autizam, Retov sindrom, Aspergerov sindrom) - ističe diplomirani logoped Valentina Gmizić iz Doma zdravlja u Rumi.

Koji su najčešći etiološki faktori govorne patologije?

- U trudnoći to su: neurološki uzroci (povrede CNS, moždano krvarenje), infektivne bolesti majke (virusne infekcije), RH inkompatibilija majke i ploda, hiperbilirubenija, asfiksija novorođenčeta, prevremeni porođaj, produžena fiziološka žutica, febrilne konvulzije, genetska predispozicija. Kasnije, to su: sporije sazrevanje CNS, posebno onih delova koji predstavljaju fiziološku osnovu govora, kognitivni, psihogeni, emocionalni, poremećaji auditivne percepcije, motorni poremećaji i uticaj sredine.

Koliko je genetika presudna u razvoju pravilnog govora?

- Genetski uzroci mogu da utiču tako što će dovesti do poremećaja u sazrevanju moždane kore, a to ima za posledicu kašnjenje u razvoju govora. Genetski uzroci su: hromozomske aberacije, hromozomske anomalije (delecije, translokacije i trizomije). Logopatije koje prouzrikuju genetske patologije su: razvojne disfazije, razvojne disgrafije, razvojne disleksije, a manifestuju se sporošću u savladavanju reči i fraza, teškoćama u formiranju reči, teškoćama u formiranju rečenica, poremećaji čitanja, poremećajima artikulacije, čitanja, pisanja i računanja.

Istraživanja pokazuju da više od 70 odsto dece ima poremećaj kasnog progovaranja (razvojna disfazija).Koja vrsta lečenja se primenjuje?

- Da bi se uspostavila dijagnoza, uzimamo anamnestičke podatke od roditelja. Bitno je da to budu tačne informacije o trudnoći, porođaju i ranim prelingvalnim i lingvalnim fazama razvoja govora. Logoped procenjuje govorno-jezički status deteta, zatim pregleda govorne organe i procenjuje da li postoji neka ortodonska anomalija koja bi mogla biti uzrok artikulacione patologije. Takođe, procenjuje kakvo je govorno disanje i stanje mišića desni, jezika, lica... Posle uspostavljene dijagnoze započinje se logopedska terapija. Stimuliše se razvoj fonemskog sluha, slušne pažnje, percepcije i memorije.

Traži se pravilan izgovor određenog glasa, zatim se završava njegovo fiksiranje, stabilizacija automatizacija, generalizacija. Terapija podrazumeva i rad na grafomotorici, analizi i sintezi reči, čitanju i pisanju što se odnosi na decu predškolskog i školskog uzrasta.

U kojem uzrastu bi dete trebalo potpuno pravilno da govori?

- Prva smislena reč javlja se oko navršetka prve godine. U tom uzrastu dete imenuje najbliže članove porodice (mama, tata). Te prve reči obično se koriste kao holofraze, odnosno, imaju funkciju cele rečenice. Na primer, kada dete kaže: "beba" (misli se na lutku), mi tumačimo kao "Daj mi bebu". Sa navršenih pet godina, završava se fonološki razvoj. To podrazumeva da izgovor svih glasova našeg jezika treba da bude precizan i tačan.

Govor se uči slušanjem, a ako je sluh oštećen, koliko ta anomalija usporava razvoj govora?

- Oštećenje sluha može negativno uticati na razvoj govora zbog neadekvatne auditivne percepcije glasova. U zavisnosti od stepena slušne oštećenosti, kao posledica javljaju se usporen razvoj govora, poremećaj izgovora nekih glasova, poremećaj ritma i intonacije jezičkog iskaza, odstupanje u gramatičkom, sintaksičkom i morfološkom razvoju.

Poremećaj artikulacije (rinolalija) karakterističan je za decu sa rascepom nepca. U kom uzrastu dete treba podvrgnuti hirurškom zahvatu?

- Rinolalije su poseban artikulacioni poremećaj. Izgovor svih glasova ima nazalnu obojenost i nastaje kao posledica urođenih rascepa usana ili tvrdog i mekog nepca.

Lečenje rascepa trebalo bi započeti što pre, dva do tri dana po rođenju, ukoliko nema medicinskih kontraindikacija. Ono podrazumeva prvo ortodonsko preoperatiivno lečenje. Ubrzo, ovaj problem svakako zahteva hiruršku intervenciju, a zatim sledi logopedska terapija.

U kolikoj meri prekomerna zagledanost dece u televizore i mobilne telefone doprinose nepravilnom razvoju govora?

- U praksi sve češće srećemo primere da deca najveći deo dana provode gledajući zabavne sadržaje koje biraju bez roditeljskog nadzora. Dok gleda te sadržaje dete je pasivni posmatrač, nema potrebu da započne verbalnu komunikaciju. Ona je potpuno zapostavljena pa je govor nerazvijen i karakterišu ga oskudan leksički fond, agramatizam i nepravilna artikulacija.

"R" KAO NEOSVOJIVA TVRĐAVA

A Zašto je famozni glas "r" tako težak za izgovor i deci i odraslima?

- Za razliku od ostalih glasova, glas "r" zahteva pokretljivost jezika, kao i složene koordinirane pokrete mišića jezika. Nepravilan izgovor glasova je poput loših navika, što su duže prisutne, teže se iskorenjuju, a pri tom otežavaju razumljivost govora i umanjuju njegovu socijalu komponentu. Dakle, ako se logopedska terapija započne ranije, njen ishod će sigurno biti uspešniji.

PSIHOLOGIJA MUCANjA

A Koliko lečenje zamuckivanja može da bude efikasno?

- Mucanje se manifestuje poremećajem ritma, tempa, akcenta i melodije iskaza. Postoje različiti oblici mucanja - fiziološko, primarno, sekundarno i traumatsko. U zavisnosti od tipa mucanja, intenziteta i uzrasta na kom se javi zavisi efikasnost logopedske terapije. Tehnike koje se primenjuju zahtevaju vreme. Mucanje često uzrokuju razni psihološki faktori, pa je zato preporučljivo da se u terapijski postupak uključe psiholog i psihoterapeut.