"ZELENA LINIJA" U BELOM GRADU: U Nikoziji, glavnom gradu Kipra, više od pola veka jedinoj podeljenoj prestonici sveta

Vrvela je i od turista. Činilo se da koliko god da su njeni stanovnici žurili za svojim dnevnim obavezama, njihovi gosti sa svih strana sveta bili su užurbaniji u želji da obiđu što više znamenitosti: muzeje, novi Trg slobode, staro gradsko jezgro unutar venecijanskih zidina bogato kulturno-istorijskim spomenicima... Tiskali su se prometnim ulicama Lidra, Onasagoru, Makariou, Stasikratus...

Na kraju živopisne Lidre, reka turista ide i prema "zelenoj liniji", najbolnijoj tački Nikozije, mestu koje je njena otvorena rana. Jer, posle turske invazije 1974, Kipar je podeljeno ostrvo, a Nikozija jedina podeljena prestonica sveta. Južni deo je glavni grad Republike Kipar, a severni nepriznate Turske Republike Severni Kipar. Za kiparske Grke, to je okupirana teritorija. I nećete sresti nijednog Grka, stanovnika ovog grada i ostrva, od onih najmlađih do najstarijih da će reći Severna Nikozija ili Severni Kipar.

Oni za to imaju samo jednu, nedvosmislenu reč - okupirani.

No, iako samoproklamovanu državu na severnom Kipru niko u svetu, osim Turske, ne priznaje, realnost je - surova. Na kraju ulice Lidra je granični prelaz u Lefkošu, kako Turci zovu Nikoziju, sa punktom koji kontrolišu UN, na kojem morate pokazati pasoš, a turski pogranični službenici će ga "overiti" pečatom Severnog Kipra. Kada se vraćate, ukoliko ste stranac, a njih je najviše na ovom prelazu, grčki Kiprani vam neće dodatno pregledati dokument. Tik uz punkt i "zelenu liniju" je i neobičan spomenik posvećen osnovnim ljudskim pravima - slobodi kretanja, privatnoj imovini..., ispisan na grčkom.

Ali, pred "zelenom linijom" kao da sva prava padaju u vodu... Ona je crveno svetlo u "belom gradu".

Ona je u Nikoziji postavljena još 1964, deceniju pre turske invazije, kada se "produžila" i duž ostrva, tako da Republika Kipar kontroliše 60 odsto teritorije. Sve do 2003, kiparskim Grcima bilo je zabranjeno da je pređu. Neki od 200.000 Grka, prognanih sa severnog dela ostrva nikada je više nisu prešli, dok su drugi, ili njihovi potomci, već te 2003. iskoristili priliku da obiđu svoja ognjišta... Vraćali su se sa teškim pričama punim bolnih osećanja koja, možda, mi Srbi najbolje razumemo... Ipak, pokušaja da se grad "ujedini" ima.

- Pre nekoliko godina gradonačelnici Nikozije i njenog okupiranog dela napravili su izvesne pomake - kaže nam Mirja Stasuli, turistički vodič.

- Dogovorili su se da se sve ono što se gradi u južnom, izgradi i u okupiranom delu Nikozije. Poslednjih godina nikli su kulturni centri, zgrade, pijace i mnogobrojni drugi objekti u oba dela grada.

Nama to daje nadu da će "zelena linija" jednog dana biti izbrisana.

Tako život u Nikoziji, koja sa predgrađima ima oko 300.000 stanovnika, kao i na Kipru "teče" između "zelene linije" i svega onoga što im donosi svakodnevica. Prema nekim istraživanjima, Nikozija je po bogatstvu 32. grad sveta, a njen kao i ubrzani razvoj Republike počeo je početkom devedesetih. Kipar je poznata of-šor zona, a Nikozija centar mnogobrojnih banaka i središte poznatih firmi koje se bave haj-tek tehnologijom, trgovina nekretnina cveta, a od ukupnih prihoda u državnoj kasi, 20 odsto dolazi od turizma. Sve to se u Nikoziji jasno vidi. Ruski turisti su na Kipru prethodnih decenija bili najbrojniji. Ove godine ih je manje, ali im je Kipar i dalje jedna od omiljenih destinacija pa do njega dolaze preko Beograda i Jerevana. Kiprani im nisu zamrznuli imovinu, niti su im zabranili ulazak. Uz Ruse, mnogo je turista iz Izraela, skandinavskih zemalja, Francuske... Zato i Nikozija i Kipar nade polažu u turizam i veruju da će do 2030. broj turista dostići, za njih magičnih 5.000.000.

"ČARLI" KAO U BERLINU

CELOM dužinom "zelene linije" u Nikoziji, nalaze se mnogobrojne napuštene kuće, radnje i drugi objekti. Istovremeno sablasan i bolan prizor koji, zapravo, mnogo govori. Ponegde, kako kaže gospođa Stasuli, ona prolazi kroz isto dvorište pa je kuća u okupiranom delu sređena, a ona u njegovom drugom delu napuštena. Tek poslednjih godina poneka od tih građevina je obnovljena, a uređen je i kafić nazvan "Ček point Čarli", po najčuvenijoj tački prelaza nekadašnjeg Berlinskog zida.