PETORKE U TORU MIJAILOVIĆA: Ovca iz Kostajnika kod Krupnja obradovala domaćina brojnim potomstvom

Mijailovići su pre više od dva veka iz okoline Nevesinja, gde su gajili koze, stigli u znatno pitomiju Rađevinu.

- Gajenje ovaca je kod nas tradicija duga onoliko koliko smo naseljeni u Rađevini, gde od naše loze, koja je došla iz starog kraja, ima 50 domova, među kojima su i Milosavljevići i Đuričići - priča gazda Drago. - Od koza smo digli ruke kada ih je Broz zabranio, loze su smanjene, jer je nametnut bio veliki porez na njih. Ovce su postale glavne životinje kod nas, uz goveda, svinje i živinu.

Drago je jako vitalan, brine o stadu od 18 ovaca, raduje se kad dođu ljudi sa strane kod njih "Ercegovaca", što su "bili i ostali" i traži da njihov sokak ponese baš to ime.

- Drago mi je što je moja ovca šampionka privukla pažnju, jer su mnogi dolazili da se slikaju sa njom i jagnjadima, koja su u odličnom stanju, ali radi svake sigurnosti, dvoje njih dodatno hranim mlekom na cuclu. Jedno jagnje mi je zatražio prijatelj, da zapati "petorke", a jedno ću da zadržim za svoju kuću. Mislim da je ovo dobar znak i za mene i za kuću i za kraj.

Drago se nada da će prinove nagovestiti i asfaltiranje sela, kako bi se do njih lakše stizalo. Brojne kuće u tom delu sela su napuštene, ali Mijailovići se dobro drže, i ne dozvoljavaju da se gase njihova ognjišta.

- Ma gde bili, mi Ercegovci iz Rađevine složni smo, volimo se i poštujemo, pa nas i Bog pomaže - priča naš sagovornik.

- Dosta sam radio i zaradio, a sad iz ljubavi radim i uživam na pradedovskom imanju.

Naše kćeri i unuke udaju se i za Hercegovce, a jedna od njih, Rosa Mijailović, sada Mirković, sa mužem Dragom i njihovom porodicom, dosta pomaže naš kraj, posebno bogomolje. Veliki su dobrotvori i drugim delovima Srbije, Republike Srpske, ali i u u Staroj Hercegovini, u Banjanima, pa dalje. Naša je to loza. Takvi su naši većinom.

Komšije vole Mijailoviće jer su "ljudi kao dukat". Raduju se podjednako svom, kao i tuđem uspehu i decenijama žive u slozi.

- Neka im se vazda događaju radosti, i u toru i u domu, jer su zaslužili - vele komšije, naglašavajući da ovde nikada nije važila izreka "da komšiji crkne krava".