ŽIVOT POSVETILI NAŠOJ ZEMLJI: Izuzetno delo Žiže Radivojević posvećeno strancima koji su zadužili Srbiju (FOTO)
POSLE one o velikim ljubavima ličnosti koje su krojile istoriju, Žiža Radivojević ispisala je, a Kompanija "Novosti" objavila, i pripovest o strancima koji su, na ovaj ili onaj način, svojim životom, radom i delovanjem zadužili Srbiju.
Foto I. Marinković
O nekima od njih gotovo svi znamo makar ponešto, dok su neki od junaka Žižine knjige gotovo potpuno, a sasvim sigurno neopravdano, zaboravljeni ili naprosto nedovoljno poznati, pre svega pripadnicima generacija koje tek dolaze. Makar mali delić duga, a svima im kao narod jesmo ostali dužni, ovim značajnim ličnostima vraća ova pripovest o njima.
Osim na, zahvaljujući tehnologiji i prednostima modernog doba, danas svima znanog Arnoa Gujona - junaka koji je i sam sinoć govorio o knjizi u kojoj se obreo, autorka podseća čitaoca i na mnoge strance koji su u davna vremena posvetili makar deo svog života našoj zemlji i narodu.
Pored nezaobilaznog Arčibalda Rajsa, na stranicama ove knjige čitalac će pronaći podsećanje i na cara Nikolaja Drugog Romanova, Fransisa Makenzija, ledi Margaret Pedžet, kraljicu Mariju Karađorđević, na prvog ruskog cara Ivana Groznog - koji se odrastajući uz baku Srpkinju rano upoznao sa srpskom istorijom, do tančina poznavao "Žitije Svetog Save", ali i predanja o Kosovskom boju, da bi kasnije postao veliki dobrotvor Hilandara. Divne reči Žiža je posvetila i Džonu Frotingamu - ocu srpske ratne siročadi, jednom od najvećih, ako ne i najvećih dobrotvora koje je Srbija imala u vreme i posle Prvog svetskog rata, a na stranicama ove knjige su i pripovesti o Samsonu Černovu čije su ratne slike saga o srpskom junaštvu u Velikom ratu, o Romanu i porodici Sondermajer čiji su članovi epski primeri junaštva i časnih i hrabrih života, o ser Tomasu Liptonu, velikom dobrotvoru "najposebnijeg naroda koji je upoznao" kao i o mnogim drugim strancima koji su se svojim delom i podvizima utkali u našu istoriju...
Svoju je knjigu Radivojevićeva posvetila onim velikanima i plemenitim ljudima koji su u našim nevremenima - ratovima, velikim nacionalnim iskušenjima i istorijskim prekretnicama, iz raznih delova sveta dolazili u Srbiju da joj pomognu. Učestvovali su u svemu što smo tih godina preživljavali, utkali su u srpsku istoriju trud, najbolje godine svog života, a često, i sam život.
GUJON I AUTORKA
O OVOM su izdanju naše Kompanije sinoć, pretposlednje večeri Festivala "Novosti" u Galeriji "Progres", razgovarali autorka i Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu - i bez sumnje, jedan od stranaca koji su poodavno umnogome zadužili srpski (na)rod.
BONUS VIDEO - Ovako je javnost prvi put čula za Matiju Bećkovića: Pre tačno 60 godina u “Novostima”