"NOVOSTI" ZASLUŽNE ZA ZAŠTITU ĆIRILICE: Panel-diskusija uglednih lingvista o primeni srpskog jezika i pisma u medijima

Otvarajući panel "Ćirilica u medijima", četvrtog dana "Festivala 'Novosti'", u beogradskoj galeriji "Progres", ovo je istakao moderator diksusije, profesor dr Aleksandar Milanović. Ovaj stav izneo je u ime svih učesnika, naših uglednih lingvista: profesora dr Srete Tanasića, profesora dr Miloša Kovačevića i profesora dr Mihaila Šćepanovića.

- "Večernje novosti" nastavile su tradiciju posvećenosti pitanju statusa ćirilice u savremenom društvu - dodao je Milovanović, podsećajući da je pre godinu dana usvojen, istovremeno u Srbiji i Republici Srpskoj, na Dan srpskog jedistva, 15. septembra, Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma.
A prema mišljenju profesora Kovačevića, niko nije više doprineo usvajanju tog zakona od "Večernjih novosti":

- Urednik rubrike za kulturu Branislav Đorđević isposlovao je skoro 40 tekstova od gotovo svih poslenika srpske kulture koji nešto znače u filologiji, ili poeziji, da napišu tekstove u zaštitu ćirilice. Ti tekstovi su ponajviše doprineli da se napravi taj zakon. Nažalost, iako je stupio na snagu 15. marta, do dana današnjeg njegova primena se nigde ne oseća. Sve se pravda tehničkom vladom koja kod nas traje evo šest meseci.
Kovačević je ocenio da je zakon dobar jer je problem ćirilice stavio u prvi plan, ali je loš što ga je vezao za službenu upotrebu srpskog jezika:

- Kod nas ta službena upotreba zapravo znači samo državna služba, a to ne zahvata čak ni obrazovni sistem. Vezivanje ćirilice samo za službenu upotrebu znači na neki način njeno isključenje iz medijske upotrebe svugde gde mediji smatraju da ona nije potrebna. Odnosno, taj zakon gotovo da nema nikakvog uticaja na medije koji su latinični, kako bi oni promenili svoj odnos prema ćirilici. Mi, lingvisti se nadamo da će se jednog dana promeniti i ovaj zakon kako bi se status ćirilice propisao i vezao za status samog srpskog jezika. Ukoliko mediji i obrazovanje ne budu potpuno na strani ćirilice, ovo pismo će vrlo teško krenuti uzlaznim putem i vratiti svoj dignitet u srpskom narodu.
Donošenjem zakona je, smatra profesor Tanasić, država posle mnogo odugovlačenja prihvatila da su srpski jezik i ćirilica - državni:

- A to je tek početak što je država shvatila da mora zakonski regulisati status srspskog jezika i pisma, kao jedan od najbitnijih elemenata srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta, pa i državnog suvereniteta.

Da bez ćirilice nema ni srpskog jezika, a da bez srpskog jezika nema srpskog nacionalnog bića, smatra i profesor Šćepanović. Moderator Milanović podsetio je da je u vreme dok je ministar bio Vladan Vukosavljević napravljen jedan drugačiji predlog zakona, koji je ostao u "fioci", a da je onaj koji je usvojen "dajdžestirana verzija".

Prema rečima profesora Tanasića, od donošenja zakona do danas, u medijskoj sferi se ništa nije promenilo i zapitao se kome se obraćaju mediji koji izlaze na latinici:
- Da li se u Srbiji obraćaju većinskom stanovništvu srpskoga jezika, ili se, kada ne koriste srpsko izvorno pismo, obraćaju nekome sklonom potcenjivanju srpske publike.

Koji je prilog tih medija srpskoj kulturi, time što pomažu umiranju srpskog pisma?

Profesor Šćepanović prisetio se kako je pre 10 godina, na jednom skupu u Podgorici, primetio da se u Crnoj Gori ćirilica jedino smeši sa "ruskih bilborda", koji su, u međuvremenu - nestali, kao i književni časopisi:

- Počelo je potpuno latiničenje Crne Gore, srpski jezik je pretvoren u montenegrinski, prekrajale se istorija, lingvistika, nauka... Sve je to na neki način stvorilo sumornu sliku o stanju srpskog naroda, koji je bio potlačen, kako je to naš patrijarh izjavio, skoro kao u "endehaziji". Ali, to seme ćiriličko je nekako proklijalo kroz litije.

Kada je reč o svim prostorima srpskog jezika, mišljenja je profesor Kovačević, neslužbeno usvajanje ćirilice kakvo je u Crnoj Gori, trebalo bi da bude diferencijalni kriterijum između Srba i nesrba:

- Nijednog Srbina tamo ne možete naći nekog koji piše latinicom. Čim vidite da vam neko napiše bilo šta latinicom, znajte da pripada toj drugoj opciji. Kada bi se tako napravilo u RS i u Srbiji, bili bismo načisto kakvo je stanje ćirilice. Odnosno koliko stvarno ima Srba koji smatraju da je ćirilica identitetski nacionalni kriterijum.

Mi nemamo nijednu zakonsku odredbu koja se tiče upotrebe ćirilice u obrazovnom sistemu, a svedoci smo da, posle 12 godina školovanja, kandidati polažu prijemni ispit za Filološkom fakultetu i ne znaju ćirilicu, primetio je Milanović, dok su Tanasić i Šćepanović govorili o štetnosti tržišne orijentacije izdavača koji knjige štampaju latinicom.

- Ipak, 90 odsto naših studenata se potpisuje ćirilicom. Nije ćirilica još samo na groblju, jer često znamo da kažemo da se Srbi samo sahranjuju uz ćirilicu - zaključio je Milanović.