STAROST JE BOLEST I MOŽE DA SE LEČI: Naučnici tvrde da bi čovek mogao da živi možda čak i beskonačno, ali još nisu dokučili kako

U svakodnevnom govoru ova sintagma često se koristi, ali u medicini gotovo nikad. Može li se zaista umreti od starosti?

Vodeći uzroci smrti starije populacije su demencija i Alchajmerova bolest, bolest srca, cerebrovaskularne bolesti (npr. moždani udar), rak i kovid, hronična oboljenja donjih respiratornih organa, grip i upala pluća. Britanski mediji navode da se i "starost" nalazi među 10 najčešćih uzroka, ali ona potpada pod istu kategoriju kao "simptomi, znaci i loše definisana stanja". Iza "starosti" se, u stvari, krije nepoznat uzrok čovekovog kraja.

Kao početak starosti, prema genskoj teoriji koju su dali Japanci, danas se uzima period između 65. i 90. godine. Prava starost sledi tek posle 90 leta, kaže profesor Medicinskog fakulteta, stručnjak za molekularnu biologiju i humanu kliničku genetiku dr Mirsanda Stanić.

- Bolest je gubitak funkcije. Starost započinje već od 20. godine života gubitkom nekih funkcija. Prema tome, ona je bolest i treba da se leči - kaže naša sagovornica, i dodaje da ljudi uvek umiru od oštećenja koje ćelije trpe tokom života, pa postaju "stare ćelije", podložne kancerogenezi i sl.

- Stare ćelije umiru u mladosti uglavnom apoptozom (samouništenje), a u starosti nekrozom (uz rasipanje gnojnih ćelija). One su podložne transformacijama, mutacijama i slično, pa se zato lakše razvijaju bolesti starosti - kaže dr Stanić.

- Mehanizmi koji kontrolišu biološke funkcije počinju ubrzano da propadaju već od 32. godine, a posle 50. polovina je propala.

Zanimljivo je da je brzina starenja veća kod muškaraca. Žene su podložnije autoimunim bolestima, ali sporije stare i duže žive. Neke osobine se prenose jednim genom, a druge sa više njih. U regulaciju starenja uključeno je čak 10.000 gena!

- Do rođenja, na fetus 75 odsto utiču geni, a 25 procenata spoljna sredina. Od momenta rađanja do 85. godine, procenat je obrnut i uticaj sredine povećava se na 75 odsto. Nakon navršenih 85, taj uticaj pada na svega 20 odsto, dok uticaj gena opet raste - kaže dr Stanić.

To da li će neko posle 85. živeti 94 ili 104 leta zavisi da li je nasledio dugovečnost od predaka, ali i od slučajnosti. Uvek su moguće nepredviđene situacije i da čoveku npr. ugrušak krvi iz pete završi u mozgu ili da ga zgaze kola.

Ipak, kod stogodišnjaka su utvrđene i neke zajedničke karakteristike: tokom života imali su relativno nizak nivo šećera u krvi, nizak insulin i kortizol. Visoke vrednosti insulina u krvi definitivno ubrzavaju proces starenja.

Hipotetički, čovek bi mogao da živi beskonačno dugo, a nauka pokušava da dokuči i kako. Budući da u Italiji ima više stogodišnjaka nego u ostalim zemljama (jedan na 5.000), proučavani su njihov način života, genetika, metabolizam... Ispostavilo se sa su svi imali zaštitni gen koji ih štiti od senilnosti i da su otporni na toksine koji izazivaju bolesti. Zaštitni geni se nasleđuju i povezani su sa dugovečnošću predaka. Međutim, ovi ljudi su imali i posebne bakterije u crevima, njihova mikroflora je bila drugačija i sadržala mikrobe koji pomažu organizmu da se podmladi.

Dalja istraživanja trebalo bi da pokažu da li je moguće ovu bakteriju presaditi ostalim ljudima. U međuvremenu, kažu, pravilna ishrana može dovesti do idealne mikroflore.

Prof. dr Stanić dodaje da ćelije ne treba "zatrpavati" hranom jer se tako ubrzavaju ćelijska deoba i - starenje.

ĐURĐA SLAVI 109. ROĐENDAN

PRE tačno godinu dana umro je najstariji muškarac na svetu, Natabaj Tinsijev, iz Eritreje, u 127. godini. Njegova porodica veruje da je preminuo sa 137 godina. Pre toga za najstariju osobu smatrana je Žana Kalman, koja je živela 122 leta i 164 dana, a preminula 1997. Najstarija živa osoba u Srbiji je Đurđa Stojković iz Radovnice, prema "Vikipediji", rođena 20. oktobra 1913, iako nezvanični podaci govore da je možda rođena 1908.

LEČENjE GODINA

LEČENjE starosti, tj. antiejdžing, kaže dr Stanić, podrazumeva i stare i nove metode, poput aktivacije i deaktivacije ciljanih gena (genska terapija i RNK lekovi), nanotehnologije u farmacautskoj i medicinskoj struci, stem ćelijske terapije (matične ćelije), kvantne medicine, transplantacije ljudskih organa odraslih u životinjama (svinje), kultivacije organa u laboratorijama...